Saveti za lakše prevazilaženje krize srednjih godina
Istraživanja pokazuju da nakon punoletstva, nivo subjektivnog osećanja sreće počinje da opada i ne oporavlja se do sredine šezdesetih. Dakle, čitavo odraslo i zrelo doba provodimo u nastojanju da postignemo i ostvarimo ciljeve, u naporu da rešimo zadatke i izazove koje nam život postavlja, iako na sve strane čujemo mnogo varijanti saveta da „nije važan cilj, nego put“ i da je život avantura u kojoj treba uživati. Postoje razlozi zašto su saveti za prevazilaženje krize srednjih godina – odgovornosti i životna borba umanjuju nam osećaj za uživanje u životnom putovanju.
Izgleda da nikome nije lako da bude zreo i odgovoran i da se nosi sa zahtevima svakodnevice. Istraživanja ne moramo shvatiti previše ozbiljno, ali dobra su za orijentaciju – ako je istina da smo oko 47. godine najnesrećniji (na najnižem nivou grafikona koji beleži osećanje životnog zadovoljstva) i da se tek posle šezdesete rasterećujemo, možda bismo mogli da shvatimo zašto je to tako i da pronađemo način da izađemo iz tog obrasca.
Da li se nivo sreće smanjuje sa početkom srednjih godina, zato što sumiramo postignuća i obično nalazimo da nismo ni približno stigli tamo gde smo nameravali da budemo u životu, i posle decenija životne borbe, neuspesi u karijeri i na ličnom planu imaju najštetniji efekat. Kao da je bolji deo života za nama, a mi ga nismo upotrebili kako smo hteli i kako smo mogli – ovo je vreme kada se ljudi razvode, gube roditelje, razboljevaju se i suočavaju sa raznim vrstama gubitaka.
Pročitajte i ovo: Trikovi iskusnih roditelja za spremanje dece – kako da izađete iz kuće na vreme
Međutim, niska krivulja osećanja sreće u srednjim godinama ne može se potpuno pripisati našim stanjima i stiuacijama. Kriza srednjih godina počinje na izmaku mladosti, kada se osvremo za sobom i pomislimo „da li je ovo sve, i dokle tako?“ a prestaje kada u zrelijim godinama, kada se opet osvrnemo i pomislimo „ovo je u stvari, sasvim dobro“, jer smo prestali da jurimo za postignućima i osećamo frustraciju zbog onoga što nismo postigli.
Da biste bili srećniji na izmaku mladosti, u susret srednjim godinama, trebalo bi da pogledate zašto su ljudi u kasnijim fazama života zadovoljniji. Postupajući prema ovim strategijama, možete povećati osećaj sreće i zadovoljstva već sada.
Sa godinama, vreme se skraćuje (horizont je sve bliži) i shvatamo da nemamo vremena za gluposti, a to znači da svoje vreme i energiju ulažemo u ono što nam je važno, pre svega u značajne odnose. Emocionalno iskustvo se poboljšava sa godinama, jer ljudi više cene ono što im je zaista značajno u životu.
Odvojte vreme za svoje prijatelje, ne propuštajte porodična okupljanja i rođendanske zabave, iako ste umorni. Posao vas možda neće usrećiti na duge staze, ali prijateljstvo hoće. I posvetite više vremena svojim hobijima. Uložite više energije u stvari koje su vam važne, a nisu povezane sa napretkom u karijeri.
Saveti za lakše prevazilaženje krize srednjih godina
Oslobodite se nerealnih očekivanja
Bližeći se srednjim godinama potrebno je da naučite da se prilagodite svojim snagama i slabostima, da odustanete od nerealnih težnji i da više vrednujete ono što imate. Prihvatajući svoje prednosti i slabosti i otpuštajući neostvarene težnje koje ste imali dok ste bili mlađi, možete otkriti da ste opušteniji i srećniji. Dakle, niste napisali bestseler do tridesete (a ni četrdesete), pa šta? Umesto da budete ogorčeni zbog onog što niste postigli, usredsredite se na ono što ste uradili, na radosti koje imate u svakodnevnom životu i na ono što još možete da uradite.
Niste sami u onome što proživljavate
Ako osećate anksioznost povodom prolaska mladosti i ulaska u srednje godine, setite se da niste sami u tome. Oformite svoju mrežu podrške, razgovarajte sa starijima, podelite iskustva sa vršnjacima. Bez obzira na lične priče, svako životno doba nosi zajedničke karaktereistike i značiće i vama i drugima da znate da niko od vas nije sam u svojim stanjima i proživljavanjima. Možete dati i primiti dobre savete, empatija je najbolji deo emotivnog života, koji je sa godinama u progresu.
Pročitajte i ovo: Briga o roditeljima – kada ni vi više niste mladi
Živite u sadašnjem trenutku
Kada budućnost postane manje udaljena, a vreme ograničeno, ljudi se fokusiraju na sadašnjost, a to je veoma mudro. Naši prioriteti i ciljevi se menjaju sa godinama, odnosno, postaju praktičniji, realniji i jednostavniji za ostvarivanje. Potrebno je, dakle, da prestanete da „postavljate stative“ na nerealnu udaljenost. U pomisli „ko zna šta nosi sutra“ nalazi se mudar savet – živite u sadašnjosti.
Vaš život je prilično dobar ovog momenta, čak i ako ne izgleda onako kako ste zamišljali u srednjoj školi. A najbolje tek dolazi, naučno je utvrđeno. Život je avantura i još mnogo toga je pred vama.
Naslovna fotografija: pexels/Darina Belonogova
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
