Lekcije o seksu namenjene roditeljima tinejdžera

Vaše dete je seksualno biće i u tinejdžerskom uzrastu počinje to da otkriva i da eksperimentiše, sviđalo se to vama ili ne. Verovatno vam se ne sviđa, jer je to još jedna stvar o kojoj morate da brinete i to jeste zastrašujuće. I svakako vas više muči briga oko zaštite, neželjene trudnoće, polno prenosivih bolesti i emocionalne stabilnosti, nego seksualno zadovoljstvo svog deteta. 

Ako ste sa svojim detetom izgradili odnos uzajamnog poverenja i poštovanja, ono će vam se verovatno poveriti, ili vam odgovoriti iskreno ako ga pitate šta se dešava. Možda će vam reći da mu nije lako da sa vama priča o tome, a vi to treba da uvažite i podsetite ga da ste svakako tu za njega i da može da vas pita ili da vam kaže – kao i do sada – bilo šta. 

Ovo su lekcije o seksu za roditelje tinejdžera

Ako je vaš tinejdžer postao divalj, zatvoren i neraspoložen za poveravanje, lako ćete uočiti znake seksualne aktivnosti, samo pažljivo posmatrajte i osluškujte – i nemojte pregaziti granice privatnosti svog deteta u ovom osetljivom periodu, jer biste mogli napraviti jaz, koji će biti teško ili nemoguće prevazići. Dakle, nemojte mu pretresati stvari i vrebati priliku da mu „prelistate“ telefon, prosto nemojte uraditi ništa što bi i vas naljutilo da neko radi.

Prvi savet – setite se kako ste se osećali kad ste bili u tinejdžerskim godinama i kakav ste odnos imali sa roditeljima, na koji način ste želeli da oni budu tu za vas, a u čemu su vam smetali i sputavali vas. Čovek najbolje uči sam od sebe, zato nemojte svoja sećanja na mladost obavijati romantičnom izmaglicom i nostalgičnim emocijama, nego se setite kako ste se stvarno osećali, šta ste sve radili krišom i želeli da možete da radite, ali niste smeli, ili pokušavali, a nije vam uspevalo. Šta ste radili samo zato što ste mislili da je to znak da ste odrasli i da ste jako cool i nemojte govoriti svom detetu da to ne radi, nego budite pažljivi i posmatrajte kako mu ide. 

Ukoliko imate naviku komunikacije i razmene sa svojim detetom, ovaj aspekt se ne mora razlikovati od ostalih. Možete pričati o odnosima, zaljubljivanju, seksu, kao i o bilo čemu drugom. Ako do sada nije bilo tabu tema, pitanje seksa se verovatno ne pominje prvi put – ukoliko ste uvek bili iskreni sa svojim detetom, niste ga ućutkivali, govorili mu da je nešto što pita ili radi „sramota“ nego mu objašnjavali i upućivali ga u skladu sa njegovim uzrastom i sposobnošću razumevanja, ono već ima zdrav odnos prema seksu, kao prema prirodnom doživljaju među odraslim osobama koje pokreću snažna osećanja, zna da je seks uzbudljiv, zabavan i zadovoljavajući, kao i da može biti rizičan na više načina.

Pročitajte i ovo: Dobar seks počinje van kreveta

Ako iz bilo kojih razloga – povlačenja deteta u privatnost, iako imate dobru komunikaciju, ili nemogućnost da doprete do njega, jer ne znate ni kako da pokrenete ovako osetljivu temu (i teško vam je da se sa tim nosite), angažujte nekog ko može da razgovara sa vašim detetom. To može biti porodični prijatelj, stručni savetnik, rođak, neko u koga vaše dete ima poverenja i sa kim ima otvoren i prijateljski odnos. I nemojte tu osobu koristiti da biste dobili informacije koje vam dete uskraćuje – to je takođe grubo gaženje granica koje može imati suprotan efekat od onog koji ste želeli da postignete, jer dete može prestati da se poverava toj osobi „od poverenja“ ako otkrije da informacije „cure“, a tada će opet biti prepušteno samo sebi i još više će se zatvoriti. 

Zabrane su takođe – zabranjene. Možete nastupiti strogo, ako je to inače vaš stil i nešto što dete očekuje od vas, možete nastupiti i ljutito i zapretiti kaznama, ali ako razmišljate o tome kako da nastupite, nećete uraditi ni jedno ni drugo, za dobrobit svog deteta. Ako pokušate da mu zabranite izlaske, da ga kontrolišete i tvrdo se držite linije „ništa pre punoletstva“ ili bilo kog drugog konzervativnog stava, možete verovati da radite roditeljski posao, ali zapravo radite samo ono što će umiriti vašu nesigurnost i sva druga neprijatna osećanja koja možete imati po pitanju seksualnog života vašeg tinejdžera.

Zabranom i kaznom ne postižete ništa, osim što učite svoje dete da se lukavo dovija i da vas vešto laže i još više rizikuje – sve što je zabranjeno, mnogo je zanimljivije i izazovnije nego ono što je dozvoljeno. Roditelji posežu za zabranama i kaznama iz nemoći da komuniciraju sa svojom decom, da ih razumeju i pruže im pravu podršku u najosetljivijem uzrastu. U tinejdžerskim godinama, oni su usred transformacije iz deteta u odraslu osobu, a taj proces ide napred-nazad i često regresira. U nekim aspektima oni žele potpunu samostalnost i privatnost, a u nekim drugim su potpuno zavisni od vas, dok su u nekim zbunjeni, ili arogantni i veruju da se ponašaju odraslo i zrelo, a zapravo su im potrebne smernice i vođstvo. 

Morate pratiti te oscilacije i sarađivati sa svojim detetom, razumeti njegovu osetljivost, poštovati njegovu privatnost, podržavati njegovu nezavisnost i istovremeno mu čuvati leđa i ukazivati na put (i znake pored puta) i biti tu da mu pomognete kad je uplašeno, zbunjeno, povređeno i ne zna kako da izađe na kraj sa onim što mu se dešava, ili što je uradilo. Zvuči poznato? Da, potpuno je isto kao kad je vaše dete prohodavalo, učilo da vozi bicikl, borilo se sa teškim lekcijama u školi, učilo kako da se druži, kako da uči, kako da deli, kako da čuva svoje stvari, kako da pazi dok prelazi ulicu… Samo se tematika i problematika razlikuju, a vi ste i dalje roditelj i imate istu ulogu, s tim što morate biti diskretniji i pažljiviji nego ikad, jer je vaše dete osetljivije i razdražljivije nego ikad. 

Dakle, zabrane i upozoravajući monolozi nisu konstruktivni, nisu od pomoći vašem tinejdžeru, samo ga nervirate i smarate. Od pomoći je predložiti svojoj ćerci odlazak kod ginekologa, na pregled i savetovanje oko kontracepcije. Od pomoći je nabavka kondoma i preporuka da ih uvek ima kod sebe, jer se dečacima dešava da ih zaborave, ili ih je sramota da ih nabave, a onda tvrde da će „paziti“ a to je zaista nesiguran način, sa neizvesnim ishodom. Od pomoći je odgovoriti konkretno i bez uvijanja na svako pitanje koje vam dete postavi, a ako vam postavlja pitanja, smatrajte da ste među privilegovanim roditeljima, u čije rasuđivanje dete ima poverenja. Od pomoći su svi informativni sadržaji – odgovarajuća literatura,  pronalaženje adekvatnih informacionih sajtova, od pomoći su i dobri filmovi sa tinejdžerskom problematikom, koje možete zajedno pogledati i komentarisati. Od pomoći je zajedničko istraživanje manje poznatih ili tabu tema, od pomoći je širina duha i prihvatanje svačijeg seksualnog identiteta bez osuđivanja. 

Upuštajući se u seksualna iskustva, tinejdžeri neminovno ulaze u kompleksne i komplikovane emotivne odnose, bivaju preplavljeni osećanjima, a njihovi kapaciteti da se nose sa emotivnim zahtevima seksualnosti još nisu formirani i ono što proživljavaju prevazilazi njihovu sposobnost procesuiranja i obrade. Razgovarajte sa svojim tinejdžerom, a ako on ne pokazuje volju da učestvuje u razgovoru, ispričajte mu po nešto o sebi. Oslonite se na svoje tinejdžersko iskustvo – iako se ono dosta razlikuje od iskustva vašeg deteta – setite se šta biste voleli da vam je vaša majka ispričala, da li bi vam bilo lakše da ste neke stvari znali (a to su stvari koje često saznajete iz nekih svedočanstava i pisama, tek kada vam roditelji više nisu živi i takvi propusti su nenadoknadivi). 

Pročitajte i ovo: 34 saveta za najbolji seks posle 40.

Ispričajte svom detetu kako ste se osećali zbog nekog, kako ste se ponašali kad ste bili zaljubljeni, kako ste se osećali kad ste se prvi put poljubili, kakvo ste doživeli prvi seksualni odnos i nemojte ulepšavati tu priču. Ispričajte o anksioznosti, neznanju, strahu, uzbuđenju, frustraciji, o tome šta vam je bilo najlepše, a šta najteže i najgore. To je dobra priča, zato što omogućava detetu da shvati da nije prvo na svetu koje prolazi kroz neka uznemirujuća iskustva, da se to verovatno svima dešava i da će verovatno proći kroz mnoga iskustva, da će preživeti i osećati se normalno i stabilno, jer su to stvari koje se preživljavaju, koje zapravo spadaju u lekcije o stabilnosti i normalnosti. 

Ne plašite se da ćete izgubiti sjaj „roditeljskog božanstva“, vaš tinejdžer već zna da ste vi samo ljudsko biće, u mnogo čemu ograničeno, nezadovoljno i neuspešno. U ovoj fazi vaših odnosa, imate priliku da se zbližite sa svojim detetom na nov način, manje zaštitnički, više podržavajući i prijateljski, imate priliku da umanjite organsku povezanost (da prekinete energetsku pupčanu vrpcu, ili je barem učinite vrlo elastičnom i dugačkom) a da se približite sa pozicije individue i bića – kao da ste dve osobe koje su birale da se poznaju, da budu povezane i da razumeju jedna drugu, jer sa kosmičkog aspekta stvari baš tako stoje. 

Mnogi roditelji propuste ovu priliku, ne snađu se, ostanu zbunjeni, postiđeni, ljuti, osećaju se napušteno i izdano i nastave da se drže brige, kontrole, panike. Rastite i razvijajte se sa svojim detetom, učite od njega i sa njim, jer to ste i do sada radili – učili ste kako da budete roditelj, dete vas je tome učilo – i to se nije promenilo. Samo nastavite da radite roditeljski posao – učite i dalje kako da budete roditelj svom detetu, kako da mu priđete na način koji će mu prijati, kako da mu pružite prave informacije, kako da ga razumete, kada da ga utešite, kako da ga uputite i upozorite i kako da budete tu, a da se ne namećete. Samo nastavite. 

Naslovna fotografija: unspalsh.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.