Pronalaženje svrhe u srednjim godinama

Faze ljudskog života mogu se uporediti sa putanjom sunca – jutro života, koje predstavlja rođenje, podne koje predstavlja mladost i snagu (vrhunac sučeve dnevne putanje), popodne, kada se čovek oprašta od mladosti i dostiže zrelost srednjih godina, sumrak kada poput smiraja dana nastupa starost, nakon koje sledi konačni zalazak. Faza zrelih godina, odnosno popodneva života, jeste ona u kojoj postižemo stabilnost, mirimo se sa sobom i prolaznošću života, shvatajući da je više dana za nama, nego pred nama. U tom periodu, pronalaženje svrhe se menja i razlikuje se od naših prethodnih stremljenja i ciljeva.  

Da li je moguće živeti popodne svog života sa istim poletom, energijom, aktivno i radoznalo u odnosu na budućnost, kad znamo da će nas sutrašnjica još malo približiti smiraju? Osim kontemplacije o prolaznosti i smrtnosti, znaci opadanja životne moći mogu nas duboko uznemiriti na psihološkom i duševnom nivou. Naš osećaj sebe i svog mesta u svetu može biti poljuljan i narušen, što prepoznajemo kao krizu srednjeg doba.

U toku popodneva života ne menja se samo naše telo, menja se naš identitet. U ovoj životnoj fazi potrebno je da otpustimo ono što smo bili, u skladu sa potrebama i željama koje se sada razlikuju i više nam ne pružaju ispunjenje. Veći deo podneva (vrhunca životne snage) provodimo stvarajući veze sa kojima se snažno identifikujemo – porodica, roditeljstvo, posao i karijera, hobiji. Pronalaženje svrhe u tim ulogama vrlo duboko doživljavamo kao realizaciju svojih potencijala, kao ispunjavanje suštinskih najvažnijih životnih zadataka i tih uloga se čvrsto držimo, ne pomišljajući da ćemo ih jednog dana prevazići, odnosno, da će se same te uloge promeniti, a sa njima i naš identitet.

Pročitajte i ovo: Šta znači biti u četrdesetim (i poznati milenijalci stare)

Naše životne uloge menjaju se sa odrastanjem i odlaskom dece, sa gubitkom roditelja, sa odlaskom u penziju i to su najveći izazovi i najveće krize u srednjim godinama. Osećanje da više ni u jednom od najvažnijih životnih aspekata više nismo (toliko) potrebni, da smo jedan životni krug zatvorili (a ne vidimo ništa naročito obećavajuće u narednom), suočava nas sa potrebom za pronalaženje svrhe u nečemu drugom, novom. Promene se nameću, a unutrašnji sukobi nastaju kada im se opiremo i ne sarađujemo sa životnim tokom, koji nam jasno ukazuje na put kojim treba da krenemo.

U srednjim godinama napokon dolazi vreme da se u potpunosti okrenemo sebi, da se pozabavimo svojim unutrašnjim sadržajima, svojom psihom, duhom, emocijama. Da se oslobodimo mnogih tereta koje smo voljno nosili, kao i onih koje su nam naše uloge nametnule. Najzadovoljniji ljudi, u starosti su vrlo bliski deci – njihova mudrost i iskustvo omogućava im da odbace sve nevažno i budu prisutni u sadašnjem trenutku, kao što su bili u detinjstvu. Oni ostaju vedri, radoznali, otvorenog uma i rado se druže sa mladima i decom, koji su im po duhu i energiji mnogo bliskiji, nego njihovi vršnjaci, koji se osećaju umorno, tužno i poraženo, jer ne mogu da vrate vreme, ne mogu više da budu mladi, a ne znaju kako da budu stari.

Košulja: Lindex, Pantalone: Benetton, Torba: s.Oliver

Mnogi se u ovom periodu života u potrazi za svrhom, za višim smislom, za duhovnošću, koje su u njihovom umu oličene kao predstave o besmrtnosti, okreću religiji, pronalazeći svrhu (i utehu) u nadzemaljskom, koje nadilazi ljudske moći. Tako je lakše prihvatiti opadanje tih moći, pomiriti se sa prolaznošću i izaći na kraj sa strahom i dezorijentisanošću, pred nepoznatim aspektima života kojih se plaše i ne žele da ih ispituju, a ne mogu da ih izbegnu.

Pročitajte i ovo: Mogući razlozi zašto osećate da vam je život besmislen

Mnogi ne uspevaju da pronađu utočište i uranjaju u ogorčenost i malodušnost. Kriza integriteta je teška u srednjim godinama, ali ako se ne prevaziđe, postaje začarani krug iz koga je nemoguće izaći. Ispunjavajući najgora očekivanja starenja, ljudi odustaju već u srednjim godinama, odbacuju mogućnost za pronalaženje svrhe i tonu u pasivnost, zavisnost od drugih i bespomoćnost.

Ali, za one koji ne upadnu u zamku, popodne života je prijatno doba koje donosi novu svrhu i nov identitet, bez identifikacije sa životnim ulogama, vreme duhovnosti koja oslobađa i širi perspektivu, vreme praktične mudrosti u kojoj mogu sumirati svoja životna postignuća sa zadovoljstvom i okrenuti se ispitivanju i pronalaženju novih izazova i ispunjavajućih sadržaja. Mogu da odbace obrasce koji im više ne služe i da dopru do sopstvenog bića i sopstvene duše neposredno i steknu dublje razumevanje sebe i sveta oko sebe, životnih faza i procesa, neopterećeni smislom – male stvari čuvaju čudesnu stranu života i činjenica da dišete duboko i da je nebo plavo, a vazduh svež, dovoljna je za osećanje dubokog spokojstva i radosti.

Život je jednako pun smisla u svakoj svojoj fazi, ako pomerite fokus, pratite životne tokove i ostanete zainteresovani posmatrač samog sebe i učesnik u životnim procesima. Prihvatite promene koje vam život donosi, prevaziđite uloge koje su se okončale ili promenile, ne pokušavajte da se vratite unazad i pronađite novu i drugačiju svrhu, integrišući sve što ste bili sa onim što ste postali i što još možete biti.

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.