Šta se desilo sa idejom “srednjeg doba”? (BLOG)

Kako biste opisali Andie MacDowell, 67-godišnjakinju koja napreduje u karijeri, potpuno je društveno angažovana i ne izgleda starija od 55 godina? Žena u zrelim godinama? Držeća? Starija? Kako inače zamišljate sredovečnost? Da, shvatate. Ne biste upotrebili ove kategorije, jer takva ličnost nadilazi kategorije. Možda biste rekli da ima prilično godina, ali da ih fantastično nosi i da odlično izgleda. I ona divna seda kosa deluje kao oreol oko njene glave, uopšte je ne čini starijom.

Pa, u savremenom svetu pojam mladosti se proširio i produžio. Mladost traje sve do srednjih godina, koje valjda počinju tamo negde oko pedesete. Zapravo, sredovečnost postaje zvanična sa menopauzom, to je neka granica koju ne uspevamo da zamaglimo ili pomerimo. Ali zato traje – dok ste živi. Sredovečnost je zamenila starenje. Nijedna žena ne želi da bude starica ili baba. Kao da to nisu titule koje smo zaslužile i koje su kruna života. Ni muškarci više ne prihvataju da budu starci. Oni su u najboljim godinama tamo negde do 70-ih, a zatim su vitalni.

Holivudska moda koja i vidljive znake starenja pretvara u obeležje glamura mora da se prati i poštuje. Niko vam ne brani da omatorite, ako to radite sa stilom. Tako da se drugi ugledaju na vas.

Kako su se mladost i sredovečnost produžile

Vidite, srednje godine su laskav i matematički netačan pojam. Ako ste sa pedeset na sredini životnog doba, znači da treba da živite sto godina. Možda vam i uspe. Ali, ako ste sa pedeset zdravi i živite ispunjenim životom, vi ste već daleko nadmašili i nadživeli svoje pretke. Pre samo stotinak godina, prosečan globalni životni vek je bio 32 godine. Da li to znači da su ljudi umirali mladi? Ili su dotle uspevali da se istroše i ostare? Tada bi doba puberteta bila sredovečnost!

Foto: L’Oreal Paris

Do 2021. godine, prosečan globalni životni vek se udvostručio, dostigavši nešto više od 70 godina. U Americi danas, prosečan životni vek žena je nešto više od 81 godine.

Baratajući tim izuzetno optimističkim brojkama, istraživači procenjuju da sredovečnost nastupa između 40 i 60 godina (plus ili minus 10). Međutim, studije sugerišu da percepcija završetka srednjeg doba i početka starosti ima tendenciju kretanju naviše. Ne samo zbog produženja životnog veka ljudi, već i zbog boljeg fizičkog zdravlja i povećane vitalnosti starijih, koji su društveno angažovani i kada se penzionišu. U skladu sa tim, ljudi se osećaju mlađe nego što je očekivano za njihovu starosnu grupu. Oduvek smo znali da su godine samo broj i da je starost – odnosno mladost – stanje duha. Ali istraživanja sada podupiru shvatanje da hronološka starost definitivno nije najbolji način da se utvrdi u koju kategoriju starosti neko spada.

Kada počinje starost

Za razliku od drugih životnih prelaza poput puberteta i menopauze, starost nema definitivne fiziološke markere. Istraživanja potvrđuju starenje kroz brojne suptilne fizičke i mentalne promene koje se dešavaju kontinuirano, ali bez definitivne vremenske linije. Neki veruju da to nije čak ni linearan proces, već da se starenje dešava u naletima, na određenim prekretnicama, svakih 20 godina. Ako ste ovde pomislili kako je logično da je starenje relativno, ako je vreme relativno, vaš mozak je u punoj snazi mladosti.

Psiholozi koji se bave ljudskim razvojnim fazama sugerišu da smo u fazi koja obuhvata uzrast od 40 do 65 godina usmereni na negovanje sledeće generacije i aktivan doprinos društvu. U sledećoj fazi, sa 65 i više godina, osvrćemo se na način na koji smo živeli svoj život i suočavamo se sa svojim uspesima i neuspesima. To je faza mudrosti, a možda i početka starenja. Ali, vi se možete davati aktivan doprinos društvu i biti mentor mlađim generacijama i sa 90. I možete se osećati kao da pripadate fazi srednjih godina, čak i ako se usput rekapitulirate svoj život i mirite se sa neuspesima.

Postoji još jedan dobar razlog zašto se sredovečnost nastavlja i produžava.  U svetu starijih, korov i čvoroviti koreni ejdžizma su bujni, i što se češće identifikujemo kao „stari“ ili „seniori“, veći je rizik da ćemo biti odbačeni i prevaziđeni. Integrisanje ejdžističkih stavova takođe može dovesti do lošeg mentalnog i fizičkog zdravlja. Dok pozitivna uverenja o starenju dovode do boljeg zdravstvenog stanja.

Savremena sredovečnost

I opet ističemo primere – dame na koje se ugledamo i koje nikako ne možemo smatrati starima, osim u smislu nagomilanog blaga. Jer one blistaju. Demi Moore (62), Tilda Swinton (64), Isabella Rosellini (73), Helen Mirren (80) i mnoge druge. One zaista nadilaze starenje i njihova sredovečnost je stabilna, moćna i večna. Ni na jedan način ne odgovaraju predrasudama o tome kakva treba da bude stara dama. Krhka, bespomoćna, beskorisna, zavisna, nevidljiva. One su upravo sve suprotno od toga.

Ako su tridesete nove dvadesete, i tako redom po deceniju unazad, onda je starost nova sredovečnost. Žene danas više brinu o sebi, raspolažu dostupnim sredstvima za ulepšavanje, održavanje forme i zdravlja. Ne samo što su vitalne, mentalno snažne i poslovno uspešne. Ne samo da su „dobrodržeće“, nego su jednostavno lepe i u zrelim godinama.

Poenta priče je da kategorizacija žena u odnosu na godine nema smisla. Ako je istina da starenje nije linearno, da starimo različitim brzinama tokom života, šta uopšte znači srednje doba ili starost? Ako ste prisutni, angažovani, ispunjeni, bilo da odgajate decu ili čuvate unuke – vi ste usred života.

Pročitajte i ovo: Savremeni standardi mladosti – danas sve žene izgledaju mlađe nego što jesu

Brankica Milošević