Šta da radite kada vas odraslo dete optužuje i napada

Napadačko ponašanje odrasle dece veoma je povređujuće i zbunjujuće za roditelje – ako ne zadržite čvrst stav zdravog razuma, bićete preplavljeni, ranjeni, zaprepašćeni, osećaćete se odbačeno i neuspešno, kao da ste najgori roditelj na planeti. A to je ono što vam odraslo dete govori – da ste loš roditelj – znajući da će vas to najviše povrediti. Ako poverujete u to, nećete moći ni da zaštitite sebe od razornih osećanja, ni da pomognete detetu da se sabere. Jer, koliko god da je odraslo, njemu i dalje treba stabilan roditelj, koji će ga uputiti, a vi morate, kao što roditelji obično moraju, da postanete trener za regulaciju emocija.

Zašto odrasla deca iskazuju napadačko ponašanje

Odrasla deca koja su povređena, svoju ljutnju iskaljuju na roditeljima – ona znaju da postoji kratka lista ljudi koji će ih voleti i trpeti bez obzira na sve, a roditelji su u vrhu te liste (ako nisu i jedini na njoj). Zbog njihovog napadačkog ponašanja, roditelji često preterano krive sebe za ono što njihova odrasla deca proživljavaju. U tom preispitivanju i kajanju često ima mnogo istine – roditeljstvo je najteži posao na svetu i niko nije u tom poslu profesionalac, sjajan i efikasan 24/7, 365 dana godišnje, celog života. Niko, čak ni roditelji koji su psiholozi i pedagozi. Svi ponekad greše u nekim bitnim stvarima, govore i čine nešto što njihovoj deci nanosi štetu, a što ostane neiskomunicirano i nerešeno, čega možda i nisu svesni. A kada dete odraste i stekne dovoljno „moći“, onda želi da „naplati“ svoje povrede i to je razumljivo. Ali, umesto napadanja i optuživanja, besnih i bolnih sukobljavanja, možda biste mogli da vodite konstruktivne razgovore.

Povređenost koju izaziva napadačko ponašanje odrasle dece

Mnogi roditelji su zabrinuti za svoju odraslu decu, koja kao da propadaju u životu – nisu napredovala u akademskom, profesionalnom ili društvenom aspektu. Ili su uspešna na tom nivou, ali imaju nezdrave emotivne odnose, ili se nose sa traumatičnim događajima i zdravstvenim stanjima, a roditelji ne mogu da im pomognu i osećaju krivicu što ih nisu bolje opremili za život i bivaju užasno povređeni stvarima koje njihova odrasla deca govore, kada se bore sa svojim problemima.

Mogu vas upoređivati sa drugim roditeljima, ili bakama i dekama, zbog čega ćete se osećati posramljeno i emocionalno iscrpljeno i verovaćete da ste ipak vi problem.

Mogu vas optuživati zbog nečega što ste uradili pre mnogo godina i uporno se držati prošlosti, a vi ne uspevate da budete asertivni, jer osećate krivicu. Takođe vas mogu optuživati za nešto što ste uradili ili niste uradili, ili niste uradili dovoljno dobro, u poređenju sa onim što ste učinili za njihovu braću i sestre. Možda ste navikli na ovakve optužbe, ali se pitate dokle ćete moći da trpite ovu vrstu emocionalnog zlostavljanja.

Pojavljuju se bez najave i traže vam novac. Popuštate bez pokušaja da uopšte i razgovarate o tome.

Pročitajte i ovo: Ključni izvori napetosti između roditelja i odrasle dece

Prebacuju vam da ste na strani njihovog toksičnog, manipulativnog partnera, a ipak vas zovu i žale se na njega. Razmišljajući o tome da bi taj loš partner ipak mogao da bude deo života vašeg deteta na duge staze, ćutke prihvatate nepravednu optužbu. Okrivljuju vas za svoje probleme u vezi, a vi nemate snage da ih pozivate da se preispitaju i razmišljate da ste možda ipak pružili negativan primer i naneli neku nepopravljivu emotivnu štetu svom detetu, zbog koje nije u stanju da ostvari zdrave odnose.

Negiraju problem sa zloupotrebom supstanci ili potpune zavisnosti i okrivljuju vas što ste se prema njima ponašali tako da su stalno bili pod stresom i „morali“ da traže utehu u alkoholu ili drogi.

Kako da ostanete hladni i budete glas razuma

Ako ste uvučeni u ove krize svog odraslog deteta, ako reagujete bolno i ranjeno, vi podržavate „ludilo“. Morate se izboriti za sopstvenu sabranost i morate biti glas razuma. Kako to da izvedete?

Kada se vaše odraslo dete ponaša bez poštovanja, recite: „Verovatno ćeš se osećati bolje kada uspeš da razgovaraš sa mnom sa poštovanjem, kao što ja pokušavam da razgovaram sa tobom.“

Da biste izbegli žestoku raspravu, recite: „Čujem da ti to tako shvataš i vidiš, ja to vidim drugačije.“

Da biste se suprotstavili kada vas manipulativno optužuje da vas nije briga, možete reći: „Cenim što mi govoriš kako se osećaš. Šta ja to radim, da ne uspevam da ti pokažem koliko te cenim i volim?“

Imajući na umu navedene strategije, ne zaboravite da svom odraslom detetu „držite ogledalo“ kada prevaziđe napadačko ponašanje i govori i deluje na razumnije načine. Dakle, kada reguliše svoje emocije i otvori se prema vama na konstruktivan način, potrudite se da primetite pozitivan angažman i stavite mu do znanja da to vidite i cenite.

Priznajte svoje greške i izvinite se zbog njih, podsetite svoje odraslo dete da i dalje učite da budete njegov roditelj, jer je to proces koji se ne završava. U duhu rasta i razvoja, možete mu reći da je najbolji način da nastavite da učite i da se razvijate, tako što ćete voditi konstruktivne razgovore sa njim. Čak i ako nisu spremna da sarađuju, odrasla deca mogu naći utehu i sigurnost u saznanju da ćete uvek biti stabilan glas razuma.

Pročitajte i ovo: Gaslajting u porodici – 4 vrste manipulacije

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.