Neočekivane dobrobiti anksioznosti

Anksioznost je u savremenom svetu možda najčešći problem, nezavisno od uzrasta, a sa godinama, čak i ako nikada niste bili anksiozni, razvijate i upoznajete ovo stanje, u životnim krizama. Upoznate strah za dete (decu), strah od bolesti, egzistencijalni strah, a u pojedinim periodima ovi strahovi su tako teskobni, da se kroz njih krećete na dnevnom nivou, kao u tunelu bez adekvatnog osvetljenja duž puta, kao i bez svetlosti na drugom kraju. Sa teskobom u grudima, stomaku, u glavi, borite se sa zahevima svakodnevice, pokušavate da hendlujete svoje stanje, uzimate antianksiolitike, pijete čajeve, suplemente, posežete za raznim alternativnim i prirodnim izvorima koji mogu doneti (makar privremeno) olakšanje i omogućiti vam da funkcionišete.

Anksioznost popušta i prolazi, do sledećeg okidača, do sledećeg talasa životnih okolnosti i ličnih stanja i promena, sa kojima ne znate kako da izađete na kraj. Jednom probuđena, ona se povremeno uspava (često i na duže periode), ali uvek znate da se može probuditi, uvek strepite od osećanja da vam je svest sužena, od bespomoćnosti i nejasnog razmišljanja, od osećanja da ne prepoznajete sebe i ne možete da se oslonite na sebe. Postajete anksiozni u pogledu anksioznosti. Naučite da živite sa tim. Pa, mogli biste da naučite da prepoznajete i skrivene i suptilne dobrobiti anksioznosti – jer, ništa nije slučajno i sve je zbog nečeg dobro, odnosno, baš kako treba da bude.

Prijatno ste iznenađeni kada je sve u redu

Ako ste skloni anksioznosti, dobro poznajete razvoj najgoreg scenarija – to prosto dolazi „prirodno“. Najlakše na svetu je pokrenuti očekivanja najgorih ishoda, a najteže je obuzdati ih. Recimo, uključujete računar i ništa se ne dešava. Prvi impuls, prva pomisao je „gotovo, crkao je, šta ću sad?!“ Počev od najgore pomisli, pokušaćete još nekoliko puta da ga pokrenete, setićete se da vam je neko nekada rekao da prvo proverite sve kablove, da ih izvučete iz utičnica i uključite ponovo. Ako se i dalje ništa ne dešava, odnosite računar na servis, a tamo utvrđuju da se radi samo o bateriji, ili nekom ulazu i da ne morate da kupujete nov računar. Ah, kakvo olakšanje! Zaprepašćeni ste što ste prošli tako lako, stvar je ravna čudu, s obzirom na to da ste odmah „znali“ da je gotovo i da spasa nema. Poznajući obrasce svog razmišljanja, možete se nasmejati sebi i svojoj zloslutnosti i setiti se toga u sledećoj prilici. Čak i ako sve ne ispadne dobro, sklonost pesimističkim scenarijima omogućava vam da brže postignete prihvatanje. Ako, na primer, uflekate omiljenu haljinu, možete odmah pretpostaviti da nećete uspeti da očistite fleku i možete se odmah pozabaviti svojim razočaranjem i žaljenjem. Dok isprobavate (s malo nade) razne tehnike uklanjanja fleka, već ste prošli kroz ono što se dogodilo, proradili svoja osećanja i spremni ste da prežalite omiljenu haljinu.

Prijatno ste iznenađeni kada stvari idu lakše nego što ste očekivali

Deluje isto kao prethodno, ali postoji suptilna razlika – ako vas anksioznost navodi da očekujete da će sve biti teško i naporno, doživećete da su u realizaciji stvari lakše nego što ste očekivali. Promene na poslu, upis deteta u školu, vađenje novih dokumenata…

Plan B (i C) može vam uštedeti stres, bol u srcu i novac

Neko ko je zabrinut povodom predstojećeg putovanja, poslovnog seminara, svečanosti koju organizuje, predvideće šta sve može poći naopako i imaće plan B, pa i plan C. U slučaju kvara prevoznog sredstva ili kašnjenja na sledeći prevoz, u slučaju neadekvatnog smeštaja, u slučaju kiše, u slučaju dosade… Ako se nešto od toga desi, bićete spremni, a ako se nešto od toga zaista dogodi, a vi pokažete svoju spremnost, zadobićete poštovanje i potvrdu i porašće vam samopouzdanje.

Anksioznost vas može navesti da ostanete oprezni i posumnjate u lažna uverenja

To je možda samo intuicija. Ali onaj osećaj da nešto nije u redu, za vas je signal koji ne možete zanemariti, kao što ljudi koji nisu anksiozni često zanemaruju svoju intuiciju. Vi ste razvili veću osetljivost na znakove upozorenja. Na primer, rečeno vam je da će nešto biti spremno do onog datuma kad vam zatreba, ili da je popravka uspela i kvar u potpunosti otklonjen, ili da vaši simptomi nisu razlog za brigu. Ali, vi znate ono što znate, nešto vas bocka i ne da vam da prihvatite uveravanja da će sve biti u redu i zato ostajete oprezni i pratite situaciju. Čak i ako vam prijatelji dobronamerno govore da ne treba da budete paranoični i da se opustite, vi prosto ne možete da ih poslušate. Ponekad će olakšanje naići u vidu onog doživljaja da ste začuđeni i prijatno iznenađeni što je na kraju sve ispalo kako treba. A ponekad će vam biti drago što ste sumnjali, jer da niste i da ste pustili i čekali, dokumenta bi kasnila, cevi bi se zapušile, zdravstveni problem bi se pogoršao – vaša anksioznost je uticala na vas da utičete na tok događaja i da ih usmerite u željenom pravcu. Možda ste svima dosadili svojom sumnjom, insistiranjem, traženjem drugog mišljenja, ali ishod je ili dobar i bez vašeg uplitanja, ili je povoljan zato što ste se upleli.

Briga vam može povremeno pomoći da izbegnete probleme

Problem sa brigom je u tome što je veća verovatnoća da će dovesti do neaktivnosti (začarani krug, što se više brinete, sve ste više anksiozni, što ste anksiozniji, teže vam je odlučite da bilo šta učinite), nego do korisnih akcija. Preplavljenost brigom odseca vas od mogućnosti da se nosite sa problemima, pa ostajete pasivni i izbegavate, odugovlačite, potiskujete.

Međutim, postoje trenuci kada zabrinutost dovodi do korisnih akcija – kada kupite osiguranje (kupujući svoj mir i obezbeđenje u raznim nepovoljnim okolnostima), koje možda ne biste kupili da ste rasterećeni i nonšalantni po pitanju materijalnih i egzistencijalnih stvari. Na kraju, može se desiti da upotrebite svoje osiguranje, ali i ako ga ne upotrebite, nije važno, o tome više ne morate da brinete.

Istražite ovu prednost – da biste maksimalno povećali dobrobit i smanjili rizik, pokušajte sa strateškom brigom. Procenite, od slučaja do slučaja, koliko vam je briga pomogla (da se pripremite, da imate rezervni plan, da insistirate i pokrenete stvari s mrtve tačke, da uvedete zdraviji način života u strahu od bolesti…). Ako pronalazite vezu između brige i pozitivnog ponašanja, onda bi vaš mentalni bol zbog pritiska koji osećate, mogao biti vredan toga. Kada se brinete, a ne preduzimate korisne radnje, vreme je da identifikujete najvažnije što treba da uradite i da sledite zaključke. I da nastavite dalje. Otkrićete da je i to moguće.

Briga zbog onog što drugi misle o vama može biti i dobra stvar

Anskioznost zbog utiska koji ostavljate na druge i želja da se drugima dopadnete, mogu biti pozitivni. Naravno, može vas suviše pogađati nečije mišljenje i možete duboko doživljavati kritike i osude. Ali, imati prosocijalnu težnju da vas drugi pozitivno ocene, može vam pomoći da budete tolerantniji, da se trudite da razumete druge, da se ponašate ljubazno i predusretljivo – ako vas anksioznost navodi da nekoga ne uvredite, ili ne povredite nečija osećanja, onda ona ima svoje mesto u održavanju korektnih međuljudskih odnosa na dubljem društvenom nivou.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.