— FOOD

Nova studija dovodi u pitanje jednu od omiljenih jutarnjih navika

Milioni ljudi svakodnevno započinju dan kafom, čajem ili drugim napitkom sa kofeinom, uvereni da im to daje ključnu prednost, bilo za fizički napor ili koncentraciju na poslu. Međutim, novo naučno istraživanje sugeriše da je uticaj kofeina na kognitivne sposobnosti složeniji nego što se veruje i da možda ne pomaže onoliko koliko mislimo.

Iako postoji saglasnost da kofein može da podstakne osnovne funkcije poput brzine reakcije, njegov uticaj na složenije misaone procese i dalje nije potpuno jasan.

Šta je otkrilo novo istraživanje?

Istraživanje objavljeno u časopisu Nutrients proučavalo je uticaj kofeina na kognitivne funkcije višeg reda. Rezultati su pokazali da doza od 300 mg kofeina, uzeta ujutru sat vremena pre testiranja, nije poboljšala kognitivne sposobnosti učesnika niti njihovu reaktivnu agilnost.

„Kofein takođe nije značajno uticao na raspoloženje, umor, budnost, simptome apstinencije, kao ni na telesnu temperaturu i temperaturu kože“, navodi Žoao Aguljari, koautor studije i istraživač sa Univerziteta Liverpool John Moores.

U istraživanju je učestvovao 51 rekreativno aktivan muškarac starosti od 18 do 30 godina, a svi su u proseku konzumirali manje od 150 mg kofeina dnevno. Ovaj podatak je važan jer se neki efekti kofeina mogu pripisati ublažavanju simptoma apstinencije.

Učesnici su imali i ujednačen ritam spavanja, što je istraživačima omogućilo da isključe uticaj individualnih cirkadijalnih ritmova na rezultate.

„Ranije studije značajno su se razlikovale po kontroli sna, dobu dana, uobičajenom unosu kofeina i placebo efektu. Želeli smo da ispitamo kofein u strogo standardizovanim jutarnjim uslovima“, objasnio je Aguljari.

Učesnici su bili podeljeni u tri grupe: jedna je dobila 300 mg kofeina, druga placebo, a treća ništa. Testovi su bili osmišljeni za procenu učenja, pamćenja, brzine obrade informacija, vizuelno-motoričkih sposobnosti, donošenja odluka i reaktivne agilnosti.

Analiza nije pokazala značajne razlike između grupa.

„Važno je naglasiti da ovo ne znači da kofein nikada ne može da utiče na kogniciju ili agilnost. To znači da kod odmorenih, rekreativno aktivnih mladih muškaraca koji inače unose malo kofeina, ova doza nije donela merljivu korist tokom našeg jutarnjeg protokola“, kaže Aguljari.

Autori studije smatraju da bi upravo stroga kontrola hronobiologije i unosa kofeina mogla da objasni zašto nisu pronašli efekat koji su pokazala neka ranija istraživanja.

„U određenim okolnostima kofein možda prvenstveno nadoknađuje manjak sna ili ublažava simptome apstinencije, umesto da poboljša performanse iznad nivoa koji već ima odmorna osoba“, dodaje Aguljari.

Pored toga, ova studija procenjivala je složene kognitivne zadatke, za razliku od jednostavnijih na koje kofein češće utiče.

Zašto je hronobiologija važna?

Osim što utiče na endokrini, digestivni i kardiovaskularni sistem, hronobiologija i cirkadijalni ritam imaju ključnu ulogu u kognitivnim sposobnostima i izvršnim funkcijama, objašnjava dr Kenet Li, medicinski direktor Centra za poremećaje spavanja pri UChicago Medicine.

Odabirom učesnika sa prosečnim cirkadijalnim ritmom, koji nisu ni izraziti ranoranioci ni noćne ptice, istraživači su eliminisali faktor koji je mogao da utiče na rezultate.

Razlog se krije u načinu na koji kofein deluje. On blokira receptore za adenozin, hemijsko jedinjenje koje se tokom budnosti nakuplja u mozgu, a tokom sna razgrađuje. Osobe sa različitim hronotipovima mogu imati različite nivoe adenozina u isto vreme dana, što utiče na reakciju organizma na kofein.

Šta možemo da zaključimo?

Rezultati ne znače da treba da se odreknete jutarnje kafe.

Aguljari ističe da je ovo samo jedna od četiri studije njegovog tima, a da je drugo istraživanje pokazalo poboljšanje snage kod osoba koje su konzumirale kofein.

„Čini se da efekti kofeina zavise od vrste aktivnosti koja se meri. To što nismo pronašli korist za kognitivne sposobnosti ili reaktivnu agilnost ne znači da kofein ne može da poboljša druge aspekte fizičkih performansi“, poručuje.

Takođe, treba imati na umu da su učesnici pripadali vrlo specifičnoj grupi i da su testirani u strogo kontrolisanim uslovima.

„Rezultati bi mogli da budu drugačiji kod žena, vrhunskih sportista, ljudi koji svakodnevno piju mnogo kafe, različitih hronotipova ili osoba koje su testirane nakon doručka“, zaključuje Aguljari.

Autor: Easylife redakcija/Index.hr

Foto: Lummi/Melissa | Refancy.co