Odlazak ima svoju cenu (kao i ostanak i zaglavljivanje)
Stara, opevana dilema „ostati ili otići“ (“Should I Stay Or Should I Go?” The Clash), jedna je od onih sa kojom se svako suočava, verovatno i više puta u životu i koju svako mora za sebe da reši. I nikad nismo sigurni da smo doneli dobru odluku, jer nemamo sa čim da uporedimo ishode. Možda bi bilo bolje da smo ostali, a možda bi se nevolje udvostručile (kao što pesma kaže). Ponekad, ostanemo toliko dugo, dok ne osetimo da smo prinuđeni da pobegnemo i odlazak postane jedini način da se spasemo. Tada smo obično sigurni da smo dobro uradili, iako prebacujemo sebi da je trebalo ranije da se odvažimo.
Šta nas navodi da napustimo posao ili intimnu vezu? Odlazak s posla se najčešće dešava zbog novca, ili premora. Veze napuštamo jer više ne možemo da podnesemo svađe i nedostatak naklonosti. Ali, dok se čini da je sadržaj naših problema ono što motiviše odlazak (mala plata, sagorevanje, nesloga), pravi pokretači su osnovne emocije, koje ovi problemi izazivaju. Krajnji rezultat je obrazac ukorenjen u prošlosti – kad osetimo da smo udarili o dno, gotovo je, odlazak je neminovan. Naše rešenje je možda – bekstvo. Ali, i bekstvo je ponekad rešenje.
Najčešći emocionalni pokretači za odlazak su osećaj da nismo dovoljno cenjeni, da smo zarobljeni, zanemareni, odbačeni. Umor i želja za odlaskom povezani su sa starim ranama iz detinjstva i štetnim odnosima u odraslom dobu. Kada preduzimamo akciju u sadašnjosti, radimo ono što znamo – misli i osećanja se pojačavaju, ali da li je fizički odlazak moguć, zavisi od toga da li možemo da ga priuštimo sebi, ili da li se osećamo bezbedno da odemo. Da li to krši naše zavete ili verska uverenja, da li su u pitanju deca, da li je nagon dovoljno jak, možda vođen krizom srednjih godina i snažnim osećanjem da nam vreme ističe.
Ukoliko odlazak nije moguć, iz bilo kog razloga, mi se ipak povlačimo i odlazimo, mentalno i emocionalno se odvajamo od situacije u kojoj se i dalje nalazimo. Menjamo odnos sa partnerom, ostajemo u braku zbog roditeljskih uloga i nastavljamo da živimo u odvojenim svetovima, ili se okrećemo aferi van odnosa. Ostajemo na poslu na kome smo sagoreli i više nemamo čime, ili ne želimo ničim da doprinesemo, obavljajući tek minimum rada neophodnog da ne dobijemo otkaz. Više nam nije stalo i ne ulažemo se. Otišli smo, na ovaj ili onaj način.
Odlazak i nadogradnja emocionalnog softvera
Kada dostignemo krajnju tačku, odlazak izgleda kao jedina ispravna odluka, ili jedina u tom trenutku, to je ono što nam je potrebno i što zaslužujemo i možda to i radimo. Ali, ako je ovo deo šireg obrasca, način na koji se suočavamo sa teškim problemima i odnosima, odlazak može pružiti trenutno olakšanje, a ipak ne doneti rešenje i navesti nas da odbacimo neke životne darove.
Na primer, osoba koja rešava da preseče i beži kada je na ivici neke obaveze (sindrom odbegle neveste), ne samo da stvara život ispunjen nezdravim i oštećenim odnosima, već nikada ne uspeva a se skrasi i iskusi dugoročnu udobnost intimnosti. Neko ko napušta posao čim oseti neku nepravednost ili kritiku, ne samo a neće doživeti napreak u karijeri, već nikada neće naučiti da radi u timu, ili imati priliku da otkrije da su pozitivne promene moguće uz asertivnost (ostaće ljuta, sa osećanjem da su svi nepravedni i da je ona žrtva).
Umesto odlaska, odstupanje može biti konstruktivno i omogućiti nam da sagledamo obrasce koji upravljaju našim životom i odlučiti da li je vreme da stvari radimo drugačije. Ako stari stil suočavanja više ne funkcioniše i shvatate da propuštate važna saznanja i prilike za rast, evo nekoliko predloga kako da nadogradite svoj emocionalni softver…
Pročitajte i ovo: Kako da budete nežniji prema sebi i isključite samosabotažu
Identifikujte emocionalne okidače
Poznavanje svojih preosetljivosti može vam pomoći da sagledate osećanja, pre nego što ona aktiviraju ponašanje, a deljenje ovih informacija sa partnerom, ili čak nadređenim, može pomoći drugima da naprave prilagođavanja koja mogu promeniti dinamiku odnosa.
Zatvorite krugove prošlosti
Pošto su ove donje linije obično utemeljene i podstaknute ranama iz prošlosti, njihovo mirovanje može pomoći da steknete uvide i promenite perspektivu. Umesto bekstva, uđite u suočavanje sa prošlošću, kako biste pronašli oproštaj i otpuštanje. Možete se obratiti roditeljima ili onima koji su vas povredili, da im kažete ono što nekada niste mogli i njima pružite priliku da shvate kako je to uticalo na vas. Ako to nije moguće (pa i ako jeste) savetnik ili terapeut bi mogao da vam pomogne da pokrenete teška pitanja, kako biste dobili potpuniju i saosećajnu sliku o onima koji su vas povredili i bolje izrazili svoja osećanja.
Odlazak kao crvena zastavica
Shvatite svoje misli i fantazije o odlasku kao crvenu zastavicu – naučite da problem rešavate pre nego što eskalira i dovede vas do tačke da osećate da više nemate izbora i da se morate spasavati. Čim počnete da zamišljate odlazak i maštate o tome kako bi vam bilo bez trenutnih opterećenja, razmislite o tome da li prepoznajete obrazac koji vas na kraju dovodi do bekstva i da li želite – i kako možete – da promenite ishod.
Usvojte nove veštine
Razbijanje obrazaca ne znači njihovo zaustavljanje, već zamenu starih načina ponašanja novim. Na primer, možda ćete morati da naučite da budete samouvereni i da osnažite samopoštovanje, umesto da budete ljuti, povređeni i uvređeni. Umesto da sečete i odlazite, možda ćete morati da pregovarate i pronalazite kompromise u kojima svi dobijaju. Osvrnite se unazad i vidite da li ste se zaglavili u rešavanju problema, a zatim potražite veštine i podršku kroz savetovanje i sadržaje koji vam mogu pomoći da napredujete.
Iako je presecanje i odlazak češći obrazac, postoji i suprotan – neko se zaglavi i ostane predugo u toksičnim odnosima, jer se plaši da napusti poznato. Bez obzira koliko se loše ili preopterećeno osećali, sa ovim obrascem možete kriviti sebe za probleme i razmišljati da možda postoji još nešto što možete učiniti da stvari krenu na bolje. Ako sebe prepoznajete u tom obrascu izazov je isti – da pronađete podršku i naučite veštine koje su vam potrebne da biste stavili sebe na prvo mesto i prepoznali ono što je najbolje za vas.
Cilj nije okretanje ka suprotnosti – da naučite da ostanete bez obzira na vašu situaciju ili da naučite da odete, umesto da ostanete. Cilj je da kada dođete do dileme „otići ili ostati“, imate širu perspektivu iz koje ćete moći da sagledate više opcija i raspolažete sa više alata za prevazilaženje impulsivnosti i nesvesnosti i rešavate probleme na namerne i fleksibilnije načine.
Pročitajte i ovo: Vaša lična jednačina – iz koje tačke gledišta posmatrate svet?
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.