Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Permisivno roditeljstvo – za i protiv

Da, popustljivi roditelji mogu da budu veoma zabavni za druženje i obično daju neograničen pristup svemu što je interesantno. Ali, šta kada je prijateljski pristup u vaspitanju previše prijateljski? Permisivno roditeljstvo može imati svoje prednosti i mane, a koje su – saznaćete u nastavku teksta.

Da li svojoj deci ne možete da kažete ne? Da li izbegavate da ih disciplinujete jer se plašite da ćete izgubiti svoj BFF status? Da li imate tendenciju da se povučete i prepustite svojoj deci da sama odluče kako bi želela da se u određenim okolnostima ponašaju, oblače i slično?

Ako ste na sva ova pitanja odgovorili potvrdno, verovatno praktikujete permisivno roditeljstvo.

Šta je permisivno roditeljstvo?

Permisivno (eng. permission – dozvola) roditeljstvo je jedan od tri glavna tipa roditeljstva (druga dva su autoritarni i autoritativni) koje je krajem šezdesetih godina prošlog veka u svojoj revolucionarnoj studiji definisala dr Dajana Baumrind, poznati razvojni psiholog. Karakteriše ga nedostatak strukture, doslednosti i ograničenja – kada je u pitanju disciplina, i inače, vrlo malo mešanja od strane roditelja. Roditelji koji praktikuju permisivan način vaspitanja imaju tendenciju da budu ljubazni i puni ljubavi prema svojoj deci, što je, naravno, sjajno!

Vremenom, međutim, nedostatak granica i ograničenja može imati neželjene posledice. Pravila i poštovanje su blisko povezani i jedno ne može postojati bez drugog, kaže Džef Nalin, nagrađivani klinički psiholog. Roditelji koji ne sprovode određena ograničenja ne uspevaju da nauče svoju decu da poštuju sebe i druge, što može negativno uticati na način na koji oni komuniciraju sa nastavnicima, vršnjacima i autoritativnim ličnostima.

Pročitajte i: Kako sve gradimo samopouzdanje kod deteta

Odlike permisivnih roditelja

Nisu dosledni u postavljanju ograničenja i pravila.

Više vole da svom detetu budu prijatelji, nego autoriteti.

Uzimaju u obzir i mišljenje deteta kada treba doneti neku krupnu odluku.

Slobodu postavljaju iznad odgovornosti.

Ne brinu previše o bezbednosti dece i na rizične situacije gledaju kao na priliku za učenje.

Prednosti permisivnog roditeljstva

Kada je u pitanju popustljivo, odnosno permisivno roditeljstvo, nisu svi aspekti ovog pristupa loši. Poslednjih nekoliko godina, ovaj stil roditeljstva je ponovo postao popularan zahvaljujući tzv. free-range filozofiji koja je bliska permisivnom roditeljstvu. Načela roditeljstva koja se zasnivaju na ovom slobodnom razvoju uključuju prirodne posledice, nezavisnost i snalažljivost. Iako nisu identični, ovi stilovi roditeljstva su prilično slični, a kada se primenjuju promišljeno i na odgovarajući tip deteta, mogu dati pozitivne rezultate.

Iako ovo nije baš najpopularniji stil vaspitanja, pojedine prednosti permisivnog roditeljstva ipak postoje:

Samopouzdanje

Kada se deca podstiču na slobodno izražavaje, veće su šanse da će postati samouverenija i spremnija da isprobaju nove stvari, bez obzira na posledice. Bezuslovna ljubav je ključ za podizanje deteta koje ceni sebe.

Istraživanje

Permisivno roditeljstvo omogućava deci više slobode. Na taj način ih roditelji ohrabruju da se slobodno upuštaju u nove avanture, sa većim osećajem samopouzdanja.

Kreativnost

Kada se u vaspitanju postavlja manje granica, deca su slobodnija da eksperimentišu sa svim vrstama strasti i hobija. Deca koja odrastaju u manje rigidnom okruženju lakše koriste i ispoljavaju svoju urođenu kreativnost.

Permisivno roditeljstvo

Nedostaci permisivnog roditeljstva

Uprkos svemu što smo naveli, postoje i mnogi nedostaci kojih treba da budete svesni pre nego što poželite da svoju roditeljsku ulogu zamenite za ulogu najboljeg drugara. Iako možda deluje da ograničenja štete dečjoj radoznaloj prirodi, znajte da, zapravo, pravila i granice pomažu deci da se osećaju prijatno, zaštićeno i bezbedno.

Bez jasno i precizno postavljenih granica, deca ne mogu razviti pravi osećaj šta je ispravno, a šta pogrešno. Kao rezultat toga, oni će često pokušavati da testiraju roditelje, želeći da vide dokle mogu da idu i kako će njihovi roditelji reagovati, najčešće tražeći pažnju od njih, kaže Nalin, navodeći sledeće mane permisivnog roditeljstva:

Temperament sklon riziku

Bez odgovarajućih granica, deca su prepuštena sama sebi i mogu pristupiti određenim situacijama bez straha ili opreza, što može povećati njihove šanse da se upuste u rizično ponašanje kao što je zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

Razvojni poremećaji

Pojedina istraživanja su pokazala da su deca koju odgajaju popustljivi roditelji sklonija anksioznosti i depresiji. Naime, u mnogim slučajevima se ispostavilo da su ova deca naučena da svoje probleme zadrže za sebe, što dovodi do toga da se povlače u sebe i zatvaraju u svoj svet.

Buntovništvo

Deca kojoj je dozvoljeno da rade šta hoće veruju da ovakvu vrstu ponašanja mogu primenjivati i van kuće. To dovodi do mnogih problema u odnosima sa drugim ljudima, jer su ovakva deca često impulsivna i nasilna.

Permisivno roditeljstvo u praksi

Na osnovu onoga što smo do sada izneli o permisivnom roditeljstvu, evo nekoliko scenarija koji pokazuju kako se permisivni roditelji postavljaju u svakodnevnim situacijama.

Vreme koje dete provede koristeći digitalne uređaje

Deca permisivnih roditelja mogu uživati u neograničenom pristupu digitalnim uređajima. Umesto da im roditelji ograniče dnevni ili nedeljni broj sati tokom kojih mogu da koriste mobilni telefon, tablet ili računar, screen time za njih ne postoji.

Druženje sa ostalom decom

Umesto da imaju stroga i jasna pravila u vezi sa tim kada njihova deca mogu da idu i igraju se sa drugarima (na primer, da je uslov da prvo počiste svoju sobu i sl), popustljivi roditelji ta pravila nekim danima sprovode, a nekim ne. 

Hrana i slatkiši

Permisivnim roditeljima je kuhinja na izvol’te, otvorena tokom celog dana. Oni deci dozvoljavaju da jedu šta god žele i kad god požele.

Na kraju, treba napomenuti da je rezultat permisivnog modela vaspitanja tzv. sindrom razmaženog deteta. Ovako odgajana deca ne razvijaju sposobnost upravljanja sobom, svojim postupcima i emocijama. Često nemaju razvijene radne navike, pa se kasnije, kada odrastu, teško uklapaju u bilo koje radno okruženje. Zbog svega toga, razmislite dvaput pre nego što se opredelite za ovaj vaspitni stil.

Ako vam je ovaj tekst bio interesantan, pročitajte i: 5 načina da budete kul roditelj

Naslovna fotografija: unsplash.com

Jelena Bratić, diplomirani filolog, bloger, influenser. Veruje u čuda i voli život, što je sasvim dovoljno za početak bajke…

Sign Up to Our Newsletter

Be the first to know the latest updates

Whoops, you're not connected to Mailchimp. You need to enter a valid Mailchimp API key.