7 načina da poboljšate svoje mentalno zdravlje

Definicija Svetske zdravstvene organizacije kaže da mentalno zdravlje obuhvata stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, nosi se sa svakodnevnim stresom, može produktivno da radi i u mogućnosti je da doprinese svojoj zajednici. Kraće, mentalno zdrava osoba je ona koja je u stanju da voli i da radi, kako je rekao Frojd. Prema tome, jasno je da mentalno zdravlje predstavlja osnovu za naše emocije, mišljenje, komunikaciju, učenje, psihološku otpornost i samopouzdanje, a samim tim i za vođenje kvalitetnog i aktivnog života.

Činjenica je da živimo u vrlo nestabilnim vremenima, u društvu u kom su još uvek u velikoj meri zastupljeni patrijarhalni modeli ponašanja, a nasilje prožima skoro sve segmente naše stvarnosti. Posledica toga su brojni poremećaji u mentalnom zdravlju, kako adolescenata, tako i naših odraslih sugrađana, koji se ispoljavaju kroz poremećaje u ponašanju i u ishrani, emocionalne poteškoće, sklonost ka samopovređivanju i samoubistvu, i još mnogim drugim vrstama rizičnog ponašanja. Zbog svega toga, bavljenje prevencijom i edukacijom od izuzetne je važnosti za sve nas.

U nastavku teksta predstavićemo vam 7 najdelotvornijih načina pomoću kojih možete pomoći sebi i poboljšati svoje mentalno zdravlje.

Pročitajte i: Šta je subjektivno blagostanje i kako da ga povećate

Fizička aktivnost

Fizička aktivnost doprinosi poboljšanju opšteg stanja organizma i važna je za sve aspekte zdravlja. Dobra vest je da ona ne podrazumeva nužno sate i sate treniranja, podizanja tegova u teretani ili trčanja do iznemoglosti. Dovoljno je da svakoga dana odvojite pola sata za šetnju. Ukoliko to činite u prirodi, nekom parku ili na šumskoj stazi, vrlo brzo ćete osetiti da ste opušteniji i da stres polako nestaje.

Zdrav san

Naučno je dokazano da mentalno zdravlje umnogome zavisi od kvaliteta sna. Naime, radi se o tome da ukoliko malo i neredovno spavate, sprečavate svoj organizam da luči hormon melatonin, usled čega dolazi do razvoja depresije, problema sa pamćenjem, pada koncentracije i povećanja umora. Da biste to sprečili, potrebno je da razvijete određene navike u vezi sa spavanjem. Najbolje bi bilo da na spavanje odlazite svako veče u isto ili približno isto vreme (najkasnije do ponoći), da spavate u zamračenoj sobi, bez digitalnih uređaja čiji bi svetlosni signali ili zvuci mogli da vas ometaju, najmanje 7 do 8 sati u kontinuitetu.

Pravilna ishrana

Da zdravlje na usta ulazi, kako kaže izreka, odavno je poznato. Svoje mentalno zdravlje možete popraviti ukoliko jedete redovno i jedete hranu koja je bogata hranljivim materijama. To znači da bi obroke trebalo da rasporedite u nekoliko manjih porcija, koje ćete konzumirati u približno isto vreme svakoga dana, i da oni treba da budu hranljivi. Dakle, manje grickalica, šećera, kofeina, alkohola i industrijskih dodataka ishrani, a više voća i povrća, pripremljenog na odgovarajuć, takođe zdrav način.

Izražavanje zahvalnosti

Iskazivanje zahvalnosti za ono što imamo i fokus na dobro koje nas okružuje, bilo da su u pitanju roditelji, prijatelji, deca, posao koji radimo, uslovi u kojima živimo… deluje poput lekovitog eliksira. Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli, pa će nam biti bolje, mudre su reči oca Tadeja. Dovoljno je da na početku ili na kraju dana odvojite nekoliko minuta i zahvalite se (naglas ili u sebi) za sve blagodeti kojima vas je život nagradio, za prijatno proveden dan, za lepo vreme, za sve ono što ste postigli do tog trenutka, za drage ljude koji su uvek tu za vas… Razloga je toliko, potrebno je samo da obratite pažnju na njih, ma koliko vam se činili nebitnim.

Pauza od elektronskih uređaja

Znamo da danas retko ko provodi vreme bez dodira sa digitalnim svetom i da se u tome možda i preteruje. Ipak, koliko god bilo zabavno koristiti elektronske uređaje, prekomerna upotreba izuzetno šteti mentalnom zdravlju. Kako biste učinili nešto dobro za sebe po tom pitanju, odredite deo dana u kom ćete napraviti pauzu od elektronskih uređaja i obavežite se sebi da ćete to i učiniti – dvadeset minuta, pola sata, dva sata – koliko god više možete. Čitajte u miru i tišini, razgovarajte sa porodicom ili prijateljima, družite se… Ukoliko odaberete pravo društvo, raspoloženje će vam se sigurno popraviti, a na sve te gedžete nećete ni pomisliti.

Nahranite mozak

Redovnom moždanom aktivnošću smanjuje se rizik od demencije i oboljenja poput Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti. Kako možete mozak održavati u dobroj formi? Prvo, rešavajući ukrštene reči, sudoku i slične mozgalice. Pored toga, dobro će vam doći savladavanje neke nove veštine, učenje stranog jezika, dekupaž tehnike, pohađanje kursa kuvanja i slično. Na kraju, čitajte. Romani, pripovetke, pesme, fikcija, epska fantastika, stripovi… sve će to pokrenuti vašu maštu i neće dozvoliti mozgu da se ulenji.

Naučite da kažete NE

Mislim da svako od nas zna makar jednu takvu osobu – energetskog vampira, koja tokom razgovora kao da isisa pola života iz vas. Nesrećni su, nezadovoljni, mrače i pokušavaju da u taj svoj mrak uvuku sve ostale. Kada dođete u situaciju da treba da se vidite sa takvom osobom, od presudne je važnosti da naučite da kažete ne ili da kontakt svedete na podnošljivu meru. Psiholozi kažu da, što su iskustva koja proživljavate srećnija i ugodnija, to će i vaše opšte stanje biti bolje. Naravno, život nije uvek lagodan i ne svodi se samo uživanje i smeh. Tu su usponi i padovi, lepi i manje lepi trenuci, ali da ne biste bili uvučeni u razne drame i bespotrebno vodili bitke koje nisu vaše, potrebno je da naučite kako da se zaštitite od negativnosti

Možda će vam se svideti i ovaj tekst: Kako da živite dug i kvalitetan život

Naslovna fotografija: unsplash.com

Jelena Bratić, diplomirani filolog, bloger, influenser. Veruje u čuda i voli život, što je sasvim dovoljno za početak bajke…