Šta je subjektivno blagostanje i kako da ga povećate

Subjektivno blagostanje se odnosi na ličnu procenu i doživljaj različitih aspekata svog života i postala je veoma korisna mera mentalnog zdravlja i sreće, odnosno, društvenog zdravlja, jer psiholozima pruža uvide koji mogu biti korisni u zdravstvu, ekonomiji i socijalnoj politici.

Prema modelu koji su psiholozi postavili osamdesetih godina prošlog veka, postoje tri srodna aspekta sa kojih ljudi sagledavaju svoju dobrobit:

Često doživljavanje pozitivnih emocija i raspoloženja, često doživljavanje negativnih emocija i raspoloženja i kognitivna procena, koja se odnosi na razmišljanje o ukupnom životnom iskustvu i zadovoljstvu. Ova tri faktora kontrolišu kako ljudi doživljavaju kvalitet svog života, uključujući i emocionalne reakcije, kao i procene svojih iskustava.
Subjektivno blagostanje se uglavnom odnosi na pozitivna osećanja i zadovoljstvo svojim životom, ali i na zadovoljavajući društveni život i veze sa drugima (odsustvo usamljenosti).

Dodatni znaci subjektivnog blagostanja obuhvataju:

Osećanje prihvaćenosti, društvenu angažovanost, pripadnost (porodici, zajednici, grupi), podrška zajednice i resursi.
Doživljavanje osećaja smisla i svrhe, osećanje nezavisnosti, osećanje da je život blizu onog što osoba smatra idealnim, odlično ocenjeni uslovi života, osećanje zadovoljstva i ispunjenosti, osećaj postignuća (da je osoba u životu dobila i pronašla ono što je tražila), više pozitivnih emocija nego negativnih, prilika za pronalaženje duhovne prakse, savladavanje oblasti koje su važne, fizičko funkcionisanje (odmor, zdrav san, vežbanje, zdrava hrana).

Kako se osećate u vezi sa svojim životom često proizilazi iz vašeg urođenog temperamenta i ukupne perspektive, ali okolnosti u kojima živite, takođe, igraju važnu ulogu u tome koliko se osećate srećno i zadovoljno. I svi različito procenjuju ono što im donosi sreću, tako da faktor koji je važan jednoj osobi može da bude nevažan ili manje važan za nekog drugog i obrnuto.

Istraživači su, međutim, identifikovali ključne zajedničke faktore u ukupnom doživljaju subjektivnog blagostanja. Imati osnovne resurse, ono što vam je svakodnevno potrebno (novac, kuća, zdravlje), važan je deo svačije procene sopstvenog blagostanja. Tu je i društveni faktor, odnosno karakteristike društva u kome živite – ratno stanje, nizak standard, sukobi, siromaštvo, kriminal, zajednički su faktori procene sopstvenog blagostanja svih koji dele takve životne uslove.

Ključna komponenta je ličnost i temperament – osobine kao što je ekstrovertnost, povezane su sa pozitivnim osećanjima, dok je neurotičnost povezana sa negativnim doživljajem sopstvenog života. Ljudi koji održavaju pozitivan način razmišljanja, koji su fleksibilni i prilagodljivi, osećaju se optimističnije kada se suočavaju sa životnim krizama i svoj život procenjuju pozitivnije.

Dakle, ako tražite način da poboljšate svoj život, radite na subjektivnom blagostanju, uz pomoć sledeće strategije:

Fokusiranje

Usmeravanje pažnje, fokusiranje, jeste praksa prisustva u sadašnjosti. Umesto da brinete o prošlosti ili budućnosti, učite da držite pažnju u trenutku u kome se nalazite, fokusirajte se na ono što radite, na ovde i sada. Iskustvo intenziteta prisustva u sadašnjosti, uključuje vas u tok, donosi vam mir i usredsređenost, i zaboravljate na sebe. Isključivanje ega daje prostora biću, onome što suštinski jeste, da se izrazi, odnoso ispolji kroz ono što radite, a to donosi radost i ispunjenost energijom.

Gradite i negujte pozitivne odnose, partnerske, porodične, prijateljske. Pronađite obrasce koji vas sprečavaju da se na pozitivan način povežete sa drugima i radite na tome da ih prevaziđete i odbacite. Praktikujte zahvalnost, kao i telesne vežbe, postavljajte dostižne i smislene ciljeve.

Subjektivno blagostanje u suštini znači da pronalazite i praktikujete ono što radi za vas, što vam pruža ispunjenje i stavlja vas u centar sopstvenog života.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.