Kako da upravljate promenama u menopauzi
Prihvatanje promene u menopauzi je čin ljubavi prema sebi i način da postignete unutrašnji mir. Ali to ne znači da promenama treba da se prepustite – ima mnogo konstruktivnih načina da promenama upravljate, da se dobro osećate i dobro izgledate.
Osim prestanka menstruacije i valunga koje očekujete, jer su opštepoznate pojave u menopauzi, možete se suočiti i sa pojedinim pojavama koje će vas iznenaditi – magla mozga (rasejanost), depresija, bolovi u zglobovima, akne, noćno znojenje, suva koža, nesanica, smanjen seksualni nagon, opadanje kose… Ove promene u menopauzi su uznemirujuće, zabrinjavajuće i zahtevaju da se njima pozabavite na pravi način – kombinacijom suočavanja, prihvatanja i pronalaženja načina da sebi olakšate.
Medicina se još uvek ne bavi dovoljno upravljenjem simptomima menopauze i vaš lekar možda nije spreman da vam pomogne na pravi način. Stid, strah i zbunjenost još uvek sprečavaju mnoge žene da ovu temu uopšte i pokrenu sa lekarima, ili da podele svoje brige sa prijateljima i porodicom. Međutim, stvari su počele da se menjaju sa generacijom X, koja u borbi sa svojim nestabilnim hormonima zauzima otvoreniji i aktivniji pristup problemima menopauze, zahvaljujući slavnim glumicama i poznatim ličnostima koje su shvatile problem nedostatka informacija, kao i problem prećutkivanja problema, kada su i same dospele u srednje godine i našle se u poziciji da svoju uticaj upotrebe u cilju podizanja svesti i senzibilizacije društva na probleme menopauze. Brana se podigla, ali verovatno će biti potrebne decenije dok pitanje menopauze ne zauzme odgovarajuće mesto u edukaciji, odmah uz pitanje puberteta i početka reproduktivnog životnog ciklusa.
Promene u menopauzi zahtevaju promene u navikama i načinu života, a to može da bude teško i zahtevno, jer se ne radi o nečemu što možete shvatiti kao lečenje, već o malim prilagođavanjima u načinu na koji brinete o sebi. Ono što je ranije bilo deo vaše dnevne rutine i o čemu uopšte ne razmišljate, može prestati da vam prija ili da funkcioniše i morate pronaći nešto drugo. A to „drugo“ tiče se svih životnih aspekata – zdravlja, nege, ishrane, sna, mentalne ravnoteže, posla, bliskih odnosa, odnosa prema sebi i ukupnog osećanja smisla i svrhe.
Pročitajte i ovo: Kako da ublažite simptome perimenopauze
Kada promene u menopauzi identifikujete i prihvatite, tada možete da istražujete i isprobavate načine da njima upravljate. Ako uočavate da počinjete da se gojite, možete probati sa mediteranskim načinom ishrane sa niskim glikemijskim indeksom. Promene raspoloženja i depresivna stanja mogu ublažiti kardio vežbe, odnosno, telesno angažovanje koje podstiče proizvodnju dopamina i serotonina, hormona koji utiču na raspoloženje.
Hormonski tobogan počinje već u kasnim tridesetim, ili srednjim četrdesetim, dok još uvek imate ciklus, što vas može zbuniti, možete verovati da je još uvek rano za klimakterične simptome, dok istovremeno primećujete da sebe više ne prepoznajete. Šta se dešava sa vama? Dešava se to da se nalazite u predmenopauzi (perimenopauza), koja može potrajati i desetak, pa i petnaestak godina. Vaše telo se priprema za gašenje reproduktivnog sistema, koji je radio punom snagom dvadesetak i više godina i to gašenje se odvija veoma postepeno. Nivo hormona počinje da se koleba i da biva nestalan, ovulacija češće izostaje, a menstruacije mogu početi da kasne, ili da stižu ranije i počinjete da primećujete razliku i u predmenstrualnim simptomima i u količini i kvalitetu menstrualnog krvarenja. Mogu se pojaviti i drugi simptomi, koji će se pojavljivati periodično i nestajati – možete biti rasejani i zaboravni, do te mere da počinjete da brinete kako vam preti Alchajmerova bolest, a zatim se magla može raščistiti i stvari postati jasne, kao što ste navikli da budu. Noćno preznojavanje i naleti hladnoće i vrućine, nesanica i glavobolja mogu se pridružiti predmenstrualnim simptomima – možete osećati kao da se vaš organizam sve više napreže da održi „mašineriju u pogonu“ i sa tim osećajem pogađate u centar.
Ali kada znate šta se dešava, u prednosti ste, jer ne morate strahovati da ste bolesni i da sa vama nešto nije u redu. Kada ste svesni da nivoi estrogena i progesterona, koji su svojom stabilnošću upravljali vašim organizmom veoma dugo, sada postaju nestabilni i promenljivi, a vaše fizičko, mentalno i emocionalno stanje je direktno povezano sa flukutacijama hormona. Ako pažljivo pratite promene senzacija i raspoloženja, primetićete da vaš organizam povremeno „hvata“ ritam, da bi zatim opet „ispao“ i tačno ćete znati da li ste imali ovulaciju ili ne, i moći ćete hormonsko stanje da povežete sa ostalim simptomima koje osećate. Promene u menopauzi na početku su sporadične i nisu tako intenzivne, ali sa godinama se intenzitet pojačava i organizam je češće van ritma, ali kada to prepoznajete manje ste zabrinuti i sposobniji ste da nešto preduzmete.
Ono što nazivamo menopauzom, zapravo je dugačak period predmenopauze i postmenopauze – sama menopauza traje zapravo samo jedan dan i to je onaj dan kada se navrši cela godina (12 meseci) bez menstruacije. Međutim, simptomi se nastavljaju i posle toga, u postmenopauzi. Iako će hormoni manje fluktuirati posle godinu dana bez ciklusa, telo se prilagođava funkcionisanju sa stalnim nižim nivoima estrogena i progesterona, a promene u menopauzi se nastavljaju. Koža vam može postati suva, kosa može početi da se proređuje i to može postati hroničan problem. Terapija zamenskim hormonima (HRT) i povećanje nivoa estrogena putem pilula, flastera ili kreme, može pomoći u ublažavanju ovih pojava, ali nije bez rizika – u novije vreme, u opticaju su biodentični hormoni (BHRT), koji se prave od biljnih estrogena, za razliku od tradicionalnih, koji se prave od urina trudnih žena i drugih sintetičkih hormona. Pristalice bioidentičnih hormona tvrde da su ovi proizvodi sigurniji, jer su prirodni i po sastavu identični hormonima koje telo proizvodi, ali naučna zajednica u većini smatra da su rizici HRT i BHRT tretamana slični. Kod prednosti bioidentičnih hormona navodi se smanjivanje neprijatnih simptoma kao što su valunzi, noćno znojenje, promene raspoloženja, rasejanost i zaboravnost, gojenje, poremećaj sna, oslabljen libido, kao i smanjenje rizika od dijabetesa, gubitka zuba i katarakte. BHRT pomažu i u poboljšanju kvaliteta kože, hidrataciji i redukciji bora.
Pročitajte i ovo: Da, to je perimenopauza
Osim izbora između tradicionalnih i bioidentičnih hormona, promene u menopauzi mogu se ublažiti i odgovarajućom negom, a na tržištu je sve više kozmetičkih linija namenjenih ženama u menopauzi, koje nude serume, kreme i sredstva za kožu i kosu.
Kako se nivoi estrogena i progesterona smanjuju, uticaj testosterona (koji se smatra muškim hormonom) dolazi do izražaja i zbog njega se kosa tanji i proređuje, dok se opšta dlakavost pojačava (ako ste ranije imali tanke i svetle dlake na butinama, primetićete da postaju deblje i tamnije), a dlakavost se može pojaviti i na bradi i nausnici – što se i dalje može rešavati depilacijom.
Kada organizam počne da proizvodi manje estrogena, koji je prirodni antiinflamator, zglobovi mogu postati ukočeni i bolni, pri čemu mogu pomoći prirodne kreme sa ši buterom i arnikom, kokosovim orahom i kakao semenom, koje ublažavaju ove pojave.
Talasi vrućine i noćno znojenje urzokovano flukturiajućim hormonima, izaziva naglo širenje krvnih sudova, povećavajući protok krvi i šaljući talas vreline kroz telo. Ova pojava se može ublažiti sprejem za hlađenje, na bazi niacinamida, glicerina i hamemelisa – prskanjem na pulsne tačke, može se ubrzati rashlađivanje.
Estrogen takođe ima ulogu i u regulisanju funkcija mozga, pa kada opada, izaziva i privremeni kognitivni poremećaj, koji identifikujemo kao maglu mozga (rasejanost i zaboravnost), a ova pojava se može ublažiti povećanjem nivoa hranljivih materija, kao što su vitamini B6 i B12, koji podržavaju zdravlje mozga i ekstrat šafrana, koji poboljšava raspoloženje i obezbeđuje dobar san.
Gubitak estrogena utiče ne samo na isušivanje kože lica, već i na sluzokožu zidova vagine, koji se mogu istanjiti i ostati bez podmazivanja, zbog čega seks može biti neprijatan i bolan. Za tretiranje ove promene u menopauzi, koriste se posebni gelovi, koje treba nanositi svakodnevno, kao i bilo koji hidratantni proizvod za negu lica.
Promene u menopauzi, koje zahtevaju da se njima pozabavite na više nivoa i načina, mogu biti prilika da najzad stavite sebe na prvo mesto i da se zauzmete za svoje zdravlje i ukupno blagostanje, kao što ranije niste, jer ste bili okrenuti drugima. Proces starenja nas sve više centrira, a iz te perspektive, možemo postati sebični i gunjđavi starci, koji ničim nisu zadovoljni i sve im smeta – ili se možemo u potpunosti okrenuti samospoznaji i ljubavi prema sebi. Možemo postajati sve mudriji i spretniji u tome da prepoznamo šta stvarno želimo, postavimo snažne granice, rasteretimo se svega suvišnog i iskusimo unutrašnju slobodu, koju u mladosti nismo mogli ni da razumemo, ni da osvojimo.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.