Japanska filozofija koja menja život – i lako ju je usvojiti

Beskrajni izvori mudrosti istočnjačkog sveta sve su pristupačniji i japanska filozofija je nešto što možete proučavati iz hobija, a možete je i praktikovati kroz nekoliko jednostavnih principa.

Ako ste spremni da otkrijete dublji smisao življanja u sadašnjem trenutku, predlažemo vam nekoliko praktičnih pristupa, koje sadrži japanska filozofija.

Ključni principi na kojima počiva japanska filozfija

Možete uložiti čitav život u izučavanje japanske filozofije i njenih suptilnih finesa, ali glavne postavke koje se izdvajaju mogu vam vrlo dobro poslužiti da započnete praksu boljeg i mentalno čistijeg stila življenja.

Pet principa japanske filozofije uključuju:

Ikigai – pronalaženje životne svrhe

Kaizen – stalno poboljšanje i napredak

Hara Hači  – ishrana do 80 posto sitosti

Šošin – prilaženje svakom zadatku sa entuzijazmom početnika

Vabi-Sabi – prihvatanje nesavršenosti

Japanska filozofija kroz praktikovanje ovih principa može vam pomoći da sagledate svoj život na dublji način i praktikujete različite alate za rešavanje problema u svom svakodnevnom životu.

Kako da praktikujete principe japanske filozofije

Ikigai princip

Ikigai je koncept koji kombinuje pojak „iki“ što znači „život“ i „gai“ što znači „vrednost“. Često se prevodi kao „razlog za postojanje“ ili „razlog da ujutru ustanješ“, slično francuskom izrazu „raison d’etre“ ili „razlog postojanja“. U suštini, to znači pronaći svoju svrhu, svoju suštinsku motivaciju za život, ono zbog čega svakog dana nastavljate svoju životnu borbu, bez obzira na situaciju i izglede.

Japanska filozofija nas podseća na osnovne životne elemente, koji nas dovode do osećanja ispunjenosti i svrhovitosti, a to su vaša strast (ono što iskreno volite i što vam donosi radost), ono u čemu ste dobri (vaše veštine, sposobnosti i talenti koje ste razvili), ono što je potrebno svetu (vaša misija, koja se odnosi na ono što možete da uradite kako biste dali svoj doprinos dobrobiti čovečanstva) i ono za šta možete biti plaćeni (vaša profesija, koja uključuje načine da zaradite za život kroz aktivnosti koje su u skladu sa vašom strašću i veštinama i doprinosi većoj svrsi).

Pronalaženje gde se ove četiri smernice preklapaju i vode istim putem nije lako, ali ostvarenje je manifestacija vašeg bića. A samo otkrivanje tog puta je proces u kome stičete duboke uvide i sve bolje shvatate koliko i kako želite da ulažete u sebe i čemu suštinski težite.

Pročitajte i ovo: Privucite novac, ljubav ili uspeh: 8 moćnih rituala za manifestovanje želja, pomoću lovorovog lista

Kaizen – shvatanje uspeha

Ovaj princip japanska filozofija objašnjava kao put kontinuiranog poboljšanja, ili promene na bolje, predlažući da se usredsredite na mala poboljšanja, a ne na ukupno dostignuće. Primarna ideja Kaizena je da kontinuirano traženje načina se postepeno poboljšavaju procesi i rezultati (u svim životnim oblastima), dovodi do razumevanja da uspeh ne dolazi na kraju, kao dostizanje velikog cilja, već predstavlja sabiranje mnogo malih uspeha, koje ste postizali u svim fazama putovanja.

Ako niste navikli da slavite male pobede i umesto zapažanja i obeležavanja malog dostignuća uzdišete i razmišljate koliko vam još takvih uspešnih koraka treba do cilja i brinete da li ćete ih ikada napraviti, postavljate majndset za neuspeh. Dakle, pomerite fokus sa krajnjih ciljeva, na etape puta do cilja, kojim se krećete. Proslavite svaku malu pobedu i shvatite je kao korak bliže svom cilju. Bilo koji način da simbolično obeležite malu pobedu, predstavlja ritual zahvalnosti i usklađivanja sa Univerzumom.

Japanska filozofija Hara Hači

Izvedena iz fraze „Hara Hači Bu“ koja se prevodi kao „prestani da jedeš kada si 80 posto sit“ ovo je postaka održavanja zdravlja putem svesne ishrane i izbegavanja prejedanja.

Kada se ne najedete do pune sitosti, kada ne pojedete svaki put onoliko koliko možete, unosite manje kalorija, što doprinosi boljem zdravlju i dugovečnosti. Japanska filozofija umerenosti uključuje koncept ravnoteže u ishrani, kao i načinu života.

Šošin – početnički entuzijazam

Japanska filozofija poniznosti i želje za učenjem upućuje nas da gajimo entuzijazam i radoznalost početnika, kada pristupamo bilo kom zadatku. Rutina, veština i životno iskustvo mogu dovesti do pada duhovne energije i može nam biti dosadno da radimo čak i ono što volimo.

Ali kada svesno negujete šošin princip i svakom sledećem zadatku pristupate otvorenog uma, spremni da nešto otkrijete i naučite, održavate „duh početnika“ koji vas podseća zašto ste to uopšte i počeli da radite i zašto je to za vas važno. Ovakav stav oživljava strast koju ste imali na početku i pomaže vam da ostanete motivisani.

Japanska filozofija Vabi-Sabi

Japanska filozofija skromnosti uči nas i prihvatanju nesavršenosti – perfekcionizam je velika boljka savremenog sveta, koja ne nestaje samo zato što nas život stalno demantuje u uverenju da nešto može biti savršeno.

Što pre prihvatite nesavršenosti i nedovršensoti kao deo života, postaje vam lakše da ih prepoznate i untegrišete, umesto da ih tretirate kao neuspeh.

Nesavršenost vas navodi da učite i poboljšavate sebe – stalno. Kada u nečemu ne uspete, to znači da ste samo pronašli još jedan način na koji nešto ne radi i ne funkcioniše i da treba da nastavite sa potragom i isprobavanjem novih načina.

Japanska filozofija zasnovana na ovim jednostavnim principima, u savremenom svetu doživljava procvat, što je dokaz koliko ima smisla i koliko je ljudima potrebna jednostavna i efikasna životna struktura koja obuhvata praktično, materijalno, intelektualno i duhovno. Ne morate se ničeg odricati, da biste se produhovili i ostvarili uspeh u materijalnom svetu – jedno ne isključuje drugo.

Pročitajte i ovo: Razlozi zašto greške predstavljaju važne životne lekcije

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.