Roditeljska suzavisnost – kad se suviše oslanjate na svoje dete
Roditeljska suzavisnost je tendecija roditelja da razviju emocionalnu zavisnost od svoje dece i dešava se kada se roditelji preterano oslanjaju na svoju decu za emocionalnu podršku, validaciju i identitet.
Prirodno je tražiti ljubav i podršku od svoje dece, ali ako nemate zdrave granice i ravnotežu, stvara se nezdrava dinamika koja utiče i na roditelje i na decu.
Šta je roditeljska suzavisnost
Suzavisnost je prema definiciji obrazac ponašanja u kome se jedna osoba preterano oslanja na druge, tražeći u njima potvrdu svoje vrednosti. Zbog te potrebe, ljudi dolaze u stanje da zanemaruju ili potiskuju svoje potrebe i udovoljavaju potrebama drugih – postaju skloni da ugađaju i brinu o drugima.
Roditeljska suzavisnost se odnosi na situaciju u kojoj se roditelj previše oslanja na svoje dete tražeći emocionalnu podršku i potvrdu svoje vrednosti i identiteta.
Jednostavnije rečeno, roditeljska suzavisnost se često sreće kod roditelja koji žive kroz svoju decu, kojima su deca centar sveta i žive za njih. Dajući sve za svoju decu, roditelji mogu nesvesno pokušavati da ispune svoja interesovanja i ambicije (kojih su se možda odrekli, jer su postali roditelji), pa tako guraju decu u sportove, aktivnosti i hobije koje sami cene i vole, iako deca očigledno nemaju za njih ni interesovanja, ni talenenta.
Roditeljska suzavisnost ogleda se u tendenciji da se emocionalno oslanjaju na svoju decu, što stvara slabe granice i dovodi do zamagljenih uloga i odgovornosti u odnosu između roditelja i dece. Ova sklonost stvara nezdravu dinamiku u kojoj se dete oseća opterećeno odgovornošću i brigom za emocionalne potrebe roditelja.
Pored toga, roditeljska suzavisnost može omesti sposobnost deteta da razvije osećaj sebe i svoju nezavisnost, jer se ono može osećati obaveznim da stavi potrebe svojih roditelja ispred svojih sopstvenih. Deca mogu biti preopterećena i ugušena stalnom potrebom za odobravanjem i potvrđivanjem, koju ispoljavaju suzavisni roditelji i zbog toga mogu izgubiti poverenje u odnos roditelj-dete i mogu se boriti sa sopstvenim emocionalnim blagostanjem, dok prolaze kroz tu složenu dinamiku odnosa.
Znaci suzavisnosti roditelja
Roditeljska suzavisnost se može izražavati kroz preteranu brigu, osećanje sopstvene vrednosti ili identiteta isključivo kroz ulogu roditelja, nedostatak granica, omogućavanje nezdravog ponašanja. Roditelji koji emocionalno zavise od svog deteta mogu izražavati nehotice neke obrasce ponašanja kroz izjave koje pojačavaju dinamiku zavisnosti, kao što su:
„Ne mogu da budem srećna, ako ti nisi srećan.“
„Sve žrtvujem za tebe.“
„Ne mogu da živim bez tebe.“
„Koliko me voliš?“
„Učiniću sve da se osećaš srećno.“
„Ti ispunjavaš prazninu u mom životu.“
„Ne mogu da podnesem da se ljutiš na mene.“
Preopoznavanje znakova suzavisnosti može pomoći u postavljanju zdravijih granica, praktikovanju brige o sebi i radu na prevazilaženju suzavisničkog odnosa prema detetu.
Pročitajte i ovo: Niska emocionalna inteligencija roditelja i njen štetan uticaj na decu
Roditeljska suzavisnost i granice
Granice su suštinski aspekt zdravih odnosa, a kada postoji roditeljska suzavisnost, individualni prostor i nezavisnost deteta su ugroženi. Postavljanjem jasnih granica osiguravamo da su naše potrebe zadovoljene i zadržavamo osećaj sebe. Nepostojanje granica između roditelja i deteta ometa lični rast i jednog i drugog, dok zdrave granice neguju autonomiju i poštovanje među pojedincima.
Zapleteno roditeljstvo karakteriše preterana zaštita i kontrola, koju zavisni roditelj sprovodi iz najboljih namera. Roditelj zavisničkog stila može verovati da čuva svoje dete na najbolji način i obezbeđuje njegov uspeh, ali i preterana zaštita i kontrola može imati negativne posledice po dete. Suzavisni roditelj može sabotirati osamostaljivanje deteta, dok je istovremeno uveren da mu daje vetar u leđa i pomaže mu da ostvari svoje ambicije. Jedan primer tog nesvesnog ponašanja je odlazak deteta u inostranstvo – kada se ispostavi da to nije samo privremeno, ili u sklopu obrazovanja, već da postoji realna šansa da dete ostane i izgradi svoj život tako daleko od kuće, majka se razboljeva i dete se vraća, jer oseća odgovornost i krivicu. Obično se bolesna majka vrlo brzo oporavlja kad se uveri da će dete nastaviti da živi u njenoj relativnoj blizini, što ne znači da njena bolest nije bila stvarna, već nam samo ukazuje na povezanost duha i tela i energetsko dejstvo misli, uverenja i strahova na organizam.
Dopuštajući deci da iskuse izazove i donose sopstvene odluke, roditelji neguju nezavisnost, otpornost i samopouzdanje. Deca moraju da uče iz sopstvenih grešaka i zapravo ne postoji način da im u tome pomognemo i da ih zaštitimo – osim da im onemogućimo da stiču svoja iskustva.
Ciklus suzavisnosti
Razumevanje ciklusa suzavisnosti i prepoznavanje generacijskih obrazaca moćno je oruđe ličnog rasta i isceljenja. Ovaj ciklus je zapravo „transgeneracijski prenos“ – obrazac ponašanja koji se prenosi sa jedne generacije na drugu i koji je teško razbiti. Međutim, sticanjem svesti o ovim obrascima i razumevanjem osnovnih uzroka, možemo početi da pravimo pozitivne promene u sopstvenim životma i oslobodimo se iz začaranog kruga.
Ovom procesu morate pristupiti sa samosaosećanjem i samoprihvatanjem, dok učite da postavljate sopstvene potrebe na prvo mesto i razvijate zdravije odnose. Vremenom i svesnim naporom, možete stvoriti nove generacijske obrasce koji promovišu nezavisnost, ljubav prema sebi i emocionalno blagostanje.
Pročitajte i ovo: Šta je emocionalna zavisnost i kako narušava vaše odnose
Naslovna fotorgrafija: pexels.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
