Da li je vaš brak vredan spasavanja?

Brak se može vratiti sa ivice raspada, veze se mogu osnažiti, odnosi se mogu popraviti. Ali, spasavanje braka zahteva transformaciju. To znači da se stvari moraju mnogo promeniti i to obično znači da se vi i vaš partner morate mnogo promeniti. Ako niste sposobni za takav rad i napor, bolje je usredsrediti svoju energiju na zdrav prekid odnosa i na ideju da sebi time pružamo novu šansu da pronađemo ono što nam je potrebno u ljubavi.

U kriznim trenucima, kada se odnos nađe na ivici raspada, ključno pitanje je da li je spasavanje braka moguće, odnosno, da li vaš odnos vredi spasavanja.

Kako da se orijentišete kada niste sigurni da li je spasavanje braka moguće

Napravite relacioni obračun

U svom najosnovnijem obliku, realacioni obračun je način da se razjasni odgovor na mučno pitanje „da li da sečem, ili da spajam“ i koristan alat kojim ćete postaviti celovitiji kontekst, kad god osećate ogorčenje, zarobljenost ili zbunjenost u odnosu.

Sebi treba da odgovorite na pitanje da li u svom odnosu dobijate dovoljno toga, što je vredno žaljenja koje osećate zbog onog što ne dobijate? Drugim rečima, da li dobijate dovoljno dobrog, da vam nadoknadi bol koji osećate zbog onog što nije dobro? Da li imate dovoljno vrednih stvari u odnosu, da ste zbog njih spremni da prihvatite da neke stvari nemate i nećete ih ni imati? To je pošteno sravnjivanje i budite realni – ni u jednom odnosu ne dobijate sve što vam treba, u svakoj vezi ćete osećati bol zbog nečeg što vam nedostaje.

Ne postoji veza, odnos, razmena (partnerska, porodična, prijateljska), koja će zadovoljiti sve vaše potrebe. I to je normalno, zato što je tako – niko ne može nekome da bude sve. Niko ne treba da nosi toliku odgovornost i niko ne treba svoju moć da upravlja svojim životom i razvija se u svim aspektima, da preda drugoj osobi tako što će je obavezati da mu bude sve. Suočite se sa svojim romantičnim idealima – ono što želite, za čim čeznete, to je neko savršen u svakom pogledu, ko vas nikada neće izneveriti. A umesto toga, čak i u najboljem slučaju dobijate samo običnog čoveka, koji je nesavršen – baš kao i vi. Upravo je sudar vaše ljudske nesavršenosti sa partnerovom i način na koji se oboje nosite sa tim, srce i duša prave intimnosti.

Dakle, recimo da je vaš partner često distanciran, ili gubi živce. Ili vaš seksualni život nije ono što je bio. Vi se borite za ono što vam nedostaje, ali ne dobijate to – vreme je da se zapitate, možete li to da podneste? Možete li da prihvatite bol koji osećate zbog onog što vam nedostaje? Da li imate dovoljno drugih dobrih stvari, koje vam to nadoknađuju? Da li želite to? I ako su svi odgovori DA, spasavanje braka je moguće, na transformaciji odnosa vredi raditi. Ali ako su vaši odgovori NE, onda je pitanje zašto ste još uvek prisutni i zašto ne oslobodite i sebe i partnera tog mučnog odnosa?

Kada spasavanje braka nije moguće

U suštini, pobeđuje rešenost – ako je jedan partner rešen da ode, čak i kada svaka procena govori da je spasavanje braka moguće, on će otići. Ako je jedan partner rešen da spasava stvari, on će učiniti sve moguće, uključujući i to da neodlučnog, pasivnog, udaljenog partnera odvuče kod terapeuta i natera ga da se uključi i da sarađuje, sve dok i sam ne shvati da je to dobro za njega i za njegovu partnerku, i za brak i porodicu. Terapeut pravi osnovnu procenu na osnovu jednostavnih stvari – da li imate dece, koliko godina imaju, da li ste se voleli kada ste stupili u brak, da li je bilo strasti na početku… Ako par nema dece, ima manje razloga da se upušta u spasavanje braka. A ako bilo koji od partnera nije nikada voleo onog drugog, tu nema smisla gurati par u čamac za spasavanje – kad im je umesto toga potrebna prilika za iskreno suočavanje i prijateljski rastanak. Onaj koji ne voli, trebalo bi da pusti drugog, sa najboljim željama da nađe nekog ko će ga voleti.

Ostale kategorije problema bez nadzora, koje je neophodno najpre rešiti, da bi se uopšte razmišljalo o spasavanju braka, jesu zavisnost (alkohol, droga, seks, pornografija, kockanje), mentalna stanja (depresija, anksioznost, opsesivno-kompulsivni poremećaji…) i poremećaji ponašanja, seksualni (neverstvo) ili agresivni (nasilje u porodici).

Rešavanje ovih problema je preduslov za spasavanje braka, ali ako je jedan partner ukopan u mestu i opire se lečenju i radu na sebi, nastojeći da zadrži svoje pravo da povređuje one kojima je stalo do njega, onda spasavanje braka više nije opcija.

Čovek ima pravo da nanosi štetu sebi – koliko god da smo nezreli, neuravnoteženi, neupućeni, obeshrabreni, nesvesni, kada smo odrasli, nosimo osnovne odgovornosti odraslih (čak i ako nismo sposobni za to) – svako može da odluči da radi sa sobom šta hoće (i da odbija lečenje, ili uopšte priznavanje da problem postoji), ali ako živi sam i svojim ponašanjem prema sebi ne nanosi štetu drugima (deci, partneru, porodici). A pošto je siutacija takva – preuzeli ste odgovornost za druge, pre nego što ste digli ruke od sebe – poruka je da zapravo, nemate prava na nanosite štetu sebi, jer time povređujete i oštećujete one za koje ste odgovorni. Spasavanje braka u ovim situacijama mora početi od spasavanja sebe.

Spasavanje braka u manje ekstremnim situacijama

Stvari ne moraju da budu „kliničke“ da bi neko želeo da spusti breme braka i prekine ugovor. Možda se osećate poniženo, ili preterano kontrolisano, ili usamljeno u odnosu. U prošlosti, žena koja bi se žalila na takve stvari, bila bi upućena da se posveti mužu i deci i da nosi svoj teret stoički, ali u savremenom svetu je pitanje kvaliteta odnosa ono što menja igru. Danas više niko nije spreman da trpi i podnosi takva stanja i osećanja, a to je takođe mesto sa koga se može krenuti u spasavanje braka – terapija je ovde od ključne važnosti, jer je potrebna pomoć u razumevanju situacije i toga kako se menja odnos prema sebi i prema zajedništvu.

Pročitajte i ovo: Zašto srodne duše ne ostaju (zauvek) zajedno

Kako da odnosi ostanu živi i vitalni

Odnosi se raspadaju kada prestanemo da prihvatamo partnera. Da bi ostali vitalni, kao i da bi oživeli, potrebna je beskompromisna intimnost – hrabrost da jedno drugom kažete kako se zaista osećate, spremnost da iznesete na videlo ono što predstavlja problem, umesto da se udaljavate i povećavate ogorčenost. Prva žrtva situaicje u kojoj prestanete da se bavite partnerom, jeste strast. Kada se ne borite za ono što vam je potrebno u vezi, ne dobijate to. Možete sebi govoriti da pravite racionalan kompromis, ali zapravo samo pristajete na taloženje ogorčenja. Velikodušnost, dobra volja, zadovoljstvo, usahnjuju i presušuju. Ljudi često odustaju od spasavanja braka kada pokušaju da se pozabave stvarima, a onda se ispostavi da je to najteža stvar koju su ikada preduzeli. Susreću se sa odbrambenim mehanizmima partnera, sa njegovim besom, zastrašivanjem.

Velika veština upravljanja odnosima (i negovanja ljubavi), koju mnogo ljudi nikada ne nauči, jeste kako da odgovorite na partnerovo nezadovoljstvo. Odnosi su neumoran ples harmonije, disharmonije i popravke – bliskost, poremećaj, povratak bliskosti. Ovaj ples može da se igra decenijama i obično počinje u fazi medenog meseca (ljubav bez znanja) – možda osećate duboku duševnu povezanost sa drugom osobom, ali još uvek ne znate dovoljno o stanju njenog ormara ili računa u banci. Zatim dolazi disharmonija, druga faza razočaranja (znanje bez ljubavi) u kojoj znate sve o žuljevima i mladežima vašeg partnera, ali ih uopšte ne volite. Poznavanje ljubavi dolazi u poslednjoj fazi popravke i to je zrela ljubav. Ovde dolazi do obračuna u odnosima. Sa potpunom jasnoćom vidite nedostatke i nepopravljive mane svog partnera, ali ipak birate da ga volite. I dalje vam je ponekad nepodnošljiv i osećate ga kao kamen oko vrata, ali procenjujete da vaš odnos vredi toga.

Da li spasavanje braka može doneti zrelu ljubav

Zrela ljubav zahteva čist račun – ona ne barata pozajmljenim, nasleđenim i pronađenim novcem, ta se valuta mora zaraditi. Na putu od razočaranja do popravke, potrebne su nam veštine kojima nas naša kultura ne uči, i alati kojima nismo opremljeni. To su veštine poput znanja kako da se zauzmete za sebe s ljubavlju (da ne napadate i ne okrivljujete), ili kako da popustite kada je to u vezi potrebno. Kako da zadovoljite nesrećnog partnera, kako da ostanete umereni, kada vaš partner gubi razum. Te veštine možete naučiti i savladati i na tome možete raditi zajedno sa partnerom – u tome je transformacija. Da otkrijete, razumete zašto su korisni i usvojite alate kojima ćete popraviti odnos i da ih zatim stalno, rutinski koristite.

U situaciji kada ste povređeni, uznemireni, ogorčeni, očajni, deozrijentisani, vaša svest nema prednost i vi ste najdalje od zrele ljubavi, od sebe i od partnera – povlačite u neodrasli deo sebe, postajete bespomoćno dete, koje reaguje automatski, aktiviraju se odbrambeni mehanizmi i obrasci koje treba da prevaziđete. Zato je jedna od najvažnijih veština odnosa koju treba da razvijete, sposobnost da se ispravite i vratite u odrasli deo sebe, da preuzmete odgovornost za upravljanje sobom, suočavanje sa problemima i popravljanje odnosa. Setite se ko je osoba sa kojom razgovarate – jer to je neko do koga vam je stalo i razgovor vodite zato da bi među vama bilo bolje. Ako razgovarate samo da biste dokazali da ste u pravu, ili da kontrolišete partnera, ili da sebi date oduška, ili da uzvratite, prekinite razgovor, izađite u šetnju, dišite, umijte se hladnom vodom. Ne pokušavajte da rešite probleme kada ste pod nabojem i kada se nalazite u neodraslom i nezrelom delu sebe. Duhovni rad na beskompromisnoj intimnosti zahteva da prvo postanete razumni.

Kada jedan partner ne želi da doprinese spasavanju braka

Niko ne odbacuje brak olako i pre nego što donese odluku da ga ne ineteresuje spasavanje braka, već prekid odnosa, prođe kroz mnogo toga. Ali ponekad se dešava da se jedan od partnera zaljubi u nekog i tada razum do njega ne dopire ni na koji način. Potpuno je ubeđen da je našao svoju srodnu dušu, i emocionalno je odsutan iz braka, bez obzira na procenu izvodljivosti spasavanja odnosa. Svi oko njega mogu videti da je to afera kratkog daha i da nema realnosti u onome što on doživljava, ali neko ko je opijen zaljubljenošću naprosto nema kapaciteta da to uvidi, a svakog ko pokušava da ga otrezni doživljava kao neprijatelja.

Ali u svim ostalim slučajevima, parovi na ivici razvoda pokušavaju mnogo puta da poprave svoje odnose, da nekako prevaziđu probleme, traže rešenja, traže pomoć – ne odustaju lako. Ipak, tolerancija je limitirana – u jednom trenutku kada vas druga osoba izda dovoljno puta, ili vas suviše dugo zanemaruje ili zlostavlja, ljubav se naprosto ugasi i više ne želite da budete u tom odnosu, jer ne vidite ništa vredno spasavanja. Kada dođe dotle da su sve granice mnogo puta probijene, teško je „resetovati“ odnos i krenuti ispočetka, sa ponovnim uspostavljanjem granica.

Može li se brak spasti posle neverstva

Statistički, dve trećine brakova preživi neverstvo, sa ili bez terapije. Ali preživljavanje nije dovoljno i ne bi trebalo da se njime zadovoljite – takve krize mogu biti odskočna daska ka transformaciji i to treba da iskoristite. Treba da skočite i uzletite – i pojedinačno i kao par. Sve u sebi i u svom odnosu treba da preispitate i sve što nije vredno, što je ograničavajuće, nekorisno, neistinito, da odbacite, prevaziđete, transformišete. Iako je onaj ko vara sto posto odgovoran za svoje postupke, ni drugi partner nije bez odgovornosti – možda je bio ravnodušan, besan ili sveznajući, ali njegov disfunkcionalni stav ostaje zasenjen postupkom preljubnika.

Ako ste bili sumnjičavi, eto opravdanja, imali ste razloga. Ako ste bili ljuti, sada tek imate razlog da budete još više ljuti – lista se nastavlja. Da bi se veza oporavila od neverstva, svako od partnera zapravo mora da svoje uobičajeno disfunkcionalno ponašanje okrene za 180 stepeni. Ljudi se mogu transformisati, odnosi se mogu transformisati, uz pravu pomoć. Spasavanje braka nije krpljenje udarnih rupa, to je potpuna razgradnja postojećih odnosa, skidanje svih slojeva, sve do zemlje, a zatim izgradnja novih slojeva, redom, od podloge do asfalta. Morate zajedno izgraditi put, kojim ćete nastaviti zajedničku vožnju.

Pročitajte i ovo: Da li svađa može da spase brak?

Naslovna fotografija: unsplash.com 

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.