Pitanja koja sebi treba da postavite kad odlučujete da imate decu kasnije u životu

Termini rano i kasno roditeljstvo su uslovni, jer ono što je rano ili kasno za vas, može biti sasvim suprotno za nekog drugog. Vaše pravo vreme može nastupiti i posle četrdesete, jer se tada stiču odgovarajući uslovi i okolnosti, dok neko može osećati da se već posle tridesete kandiduje za kasno roditeljstvo. Neko postane roditelj sa dvadesetak i ima osećaj da je to pravo vreme, dok vi verujete da je u tom uzrastu suviše rano za roditeljske obaveze.

U savremenom svetu takozvano kasno roditeljstvo postaje sve više uobičajeno i očekivano – žene žele da se obrazuju i pronađu svoj profesionalni pravac, pre nego što se upuste u majčinstvo, a za to treba vremena. Odluka o tome da li ćete i kada imati decu, jedna je od najvažnijih u životu, a za tu odluku nikada niste dovoljno spremni. Kasno roditeljstvo ima svoje prednosti – posle tridesete i četrdesete emocionalno i psihološki ste spremniji da gajite dete, ali svaki roditelj bilo kog uzraste može vam reći da ne postoji način da se u potpunosti pripremite za sve što roditeljstvo donosi, za način na koji deca menjaju vaš život.

Ali, kasno roditeljstvo ipak pravi razliku, na osnovu tri psihološka faktora, koja treba da uzmete u obzir, kada razmišljate o majčinstvu nakon četrdesete.

Kasno roditeljstvo i vrsta sreće koju tražite

Naučna literatura o sreći teži podeli na dva tipa – trenutna sreća, koja potiče od stvari koje nam pružaju trenutno zadovoljstvo, kao što je uživanje u hrani, kupovina lepih stvari, odnosno, hedonističko i konzumerističko uživanje.

Druga vrsta sreće, sa kojom je kasno roditeljstvo blisko povezano, jeste reflektivna sreća, ona koju doživljavamo kada dostignemo prekretnicu, ili stvorimo nešto zbog čega smo ponosni. Ova vrsta sreće ne menja stanje kao što to čini trenutno zadovoljstvo, ali ima moćne efekte i donosi ispunjenost na duge staze.

Istraživanja sugerišu da roditeljstvo povećava reflektivnu sreću, ali to čini na račun sreće u trenutku. I to je ono na šta se odnosi pojam roditeljskog odricanja – posvećivanje odgajanju deteta od samog rođenja zahteva da svoje potrebe stavite u drugi plan, jer su potrebe deteta urgentne. Iako je teže izaći iz zone komfora i podneti fizičke nelagodnosti u zrelijim godinama, psihološka spremnost vam olakšava da pristupite roditeljstvu sa manje straha i sumnje u sebe i sa više svesti o tome da vreme brzo prolazi i da će nespavanje, pelene i beskonačno tešenje i uspavljivanje uskoro postati samo uspomena. Radost i zadovoljstvo da gledate kako vaše dete raste i menja se iz dana u dan, privilegija da učestvujete u formiranju ljudskog bića i svedočite njegovom razvoju, dragoceno su i nezamenljivo iskustvo, kog ste u zrelijim godinama intenzivno svesni.

Kad se odlučujete za kasno roditeljstvo, budite sigurni da ste radoznali i otvoreni za to iskustvo – da kroz roditeljstvo otkrijete i realizujete delove sebe koje ne možete upoznati i otkriti na drugi način.

Pročitajte i ovo: Mindfulness za decu – kako da dete naučite svesnosti

Ocenite svoj nivo strpljenja i tolerancije

Odgajanje dece zahteva mnogo strpljenja. Samosvest u zrelijim godinama može doneti veću smirenost i toleranciju, ali i vaš temperament i navike igraju ulogu. Nivoi strpljenja prirodno variraju tokom života i sa godinama imaju tendenciju da postaju selektivni – kroz roditeljstvo možete otkriti da vam sve drugo smeta i da ni za šta nemate dovoljno strpljenja i tolerancije – osim za svoje dete. To ne možete predvideti, ali možete proceniti svoj nivo strpljenja, uz pomoć kratkog testa. Psihološki, strpljenje se deli na kategorije međuljuskih odnosa, životnih teškoća i svakodnevnih izazova, a istraživači su osmislili izjave, na koje odgovarate sa „slažem se/ne slažem se“ kako biste ocenili svoj nivo strpljenja. Evo tih izjava:

Moji prijatelji bi rekli da sam veoma strpljiva osoba.

U stanju sam da mirno prođem kroz teške periode.

Iako mi je dosadno, ne uznemiravam se previše kada se zaglavim u saobraćaju.

Imam strpljenja sa drugim ljudima.

Smatram da nije teško biti strpljiv u suočavanju sa životnim problemom ili bolešću.

Generalno, čekanje u redovima mi ne smeta.

Imam problema sa strpljenjem sa svojim bliskim prijateljima i porodicom.

Imam strpljenja u teškim situacijama.

Kada neko teško uči nešto novo, u stanju sam da mu pomognem, bez frustracije i nerviranja.

Crveno svetlo na semaforu me nervira.

Lako mi je da imam strepljenja sa ljudima.

Razmislite o tome gde se nalazite na lestvici stpljivosti i da li se kasno roditeljstvo podudara sa tim nivoom.

Kasno roditeljstvo i motivacija

Kasno roditeljstvo može biti snažno motivisano, a vi treba da budete potpuno svesni svojih motiva. Da biste se temeljnije preispitali, možete koristiti upitnik, koji su istraživači osmislili.

Uopšteno, istraživanja odvajaju postavljanje ciljeva i ponašanje usmereno ka postizanju ciljeva u dve kategorije – unutrašnju i spoljašnju. Unutrašnja motivacija je nešto što želite da uradite za sebe i zbog sebe, dok spoljašnju motivaciju može doneti nešto što mislite da treba da uradite, ili što drugi očekuju od vas. Imajte na umu da obe vrste motiva možete imati istovremeno. Postavite sebi ova pitanja:

Da li neko drugi želi da postignem ovaj cilj, ili ću od nekoga dobiti nešto ako to uradim?

Da li bi me bilo sramota da ne dostignem ovaj cilj?

Da li zaista verujem da je ovaj cilj važan?

Da li će mi dostizanje ovog cilja doneti zabavu i uživanje?

Da li ovaj cilj predstavlja ko sam i odražava ono što najviše cenim u životu?

Ne postoje dva ista roditeljska putovanja, bilo da je u pitanju kasno roditeljstvo, ili rano, ili ono koje je dobro usklađeno sa društvenim tajmlajnom. Sve dok ulazite u roditeljstvo znajući sebe i znajući zašto želite da se ostvarite kao roditelj, to je pravi momenat za vas.

Pročitajte i ovo: Vodič za usvajanje: Svako dete zaslužuje porodicu

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.